Бадње вече у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву

Велике тајне Божића српски народ је преточио у своје предивне и богате божићне обичаје, у којима су главна обележја: Бадњак, слама, чесница (божићни хлеб), положајник.

Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво, које се на Бадњи дан ујутро рано сече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом увече уноси у кућу и налаже на ватру. Бадњак символише самога Богомладенца Христа. Као што бадњак осветљава и загрева целу кућу, тако и Христос својом Божанском науком и благодаћу осветљава и загрева душе оних који у Њега верују. Ложење ватре нас символично подсећа на ватру коју је Јосиф ложио у витлејемској пећини где се Господ родио.

Слама нас јасно подсећа на овчије јаслице, у које је на сламу положен Богомладенац Христос рукама Свете Богородице.

Положајник символизује саме Анђеле Божије који су се јавили витлејемским пастирима и објавили им радосну вест о рођењу Христовом, као и саме витлејемске пастире који су се први поклонили Богомладенцу, а у даљем смислу и источне мудраце који су Богу рођеном у телу принели на дар злато, тамјан и смирну.

Чесница је пшенична погача којa се замеси у јутарњим сатима на сам дан Божића и у коју се ставља један сребрни новчић. Добила је име по старој речи „чест“ (част), што значи „део“ („на равне части“ – „на једнаке делове“), јер Божићни обред подразумева ломљење чеснице на делове и то искључиво рукама. По доласку домаћина из цркве са ране Литургије, сви се окупљају око празничне трпезе. Тада домаћин ломи чесницу и свима даје по комад. Сматра се и верује у народу, да ће онај ко добије комад са новчићем те године  бити посебно напредан и благословен у својим делима. Чесница овде представља самога Господа Христа, Небески хлеб, који је дошао да себе дарује људима за храну. Он сам је рекао: „Ја сам хлеб живота“ а ученицима на тајној вечери: „Узмите једите, ово је тело моје… Пијте из ње сви, ово је крв моја…“.

БАДЊИ ДАН је навечерје Рођења Христовог – Божића. Уочи Бадњег дана бди се, бденише и не спава – отуд му и назив у српском језику: Бадњи, настало од бъдѣти. На Бадњи дан, ујутру рано се сече бадњак, а у цркви се служе „царски часови“ насред храма, уз отворене царске двери и читање Светих Јеванђеља и кађење. У наставку се служи литургија Светог Василија Великог, а на сам празник литургија Светог Јована Златоустог. На Бадњи дан се строго пости и по старом обичају једе се жито и мед, у спомен на древну праксу припремања оглашених за крштење на празник Христовог Рођења.

БАДЊЕ ВЕЧЕ је ноћ уочи Божића. Тада се у храмовима врше прописана молитвословља пред Божић, освећење и налагање бадњака, уз радосно појање божићних песама.

Духовна радост Бадње вечери и ове године испунила је срца верника у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву.

У Барајеву је празнична радост била још узвишенија због тога што је  у манастиру, на бадње вече и на сам Божић, богослужио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у изгнанству Г. Артемије, исповедник праве вере, прогнаник правде ради, поборник Истине Христове, човек Богомладенца Христа.

Пре почетка богослужења на Бадње вече Владика Артемије је благословио облачење подрасника сабрату манастира Св. Јустина искушенику Душану (Морачанину) из Новог Сада. Празнична свечаност је почела молитвословљем у храму које је предвиђено поретком освећења бадњака. После молитвословља владика Артемије се пригодном беседом обратио верном народу, који се и овом приликом у великом броју окупио у светојустиновској обитељи. После веома надахнуте архипастирске беседе владика је обавио чин освећења бадњака. Уследило је налагање бадњака, како то народни обичаји налажу, уз радосно појање монаштва, народа и, пре свега, чистосрдачне дечице Христове, која се, највише радују Божићу.  Додатни украс ове светле Бадње вечери био је божићни ватромет, коме су се дечица посебно радовала. Празнично славље је настављено у манастирској трпезарији, где је, по старом српском обичају, обављено уношење бадњака и сламе у дом, уз пијукање и радосно појање малих светосаваца.

И овом приликом манастирско братство је за све присутне приредило трпезу љубави у току које су мали светосавци из катакомбе отпојали неколико божићних песама, чиме су додатно улепшали ово предивно и радосно Бадње вече, даровано од Богомладенца Христа малом стаду у светојустиновској катакомби.

Њему, једином човекољубцу, дародавцу свих добара и непролазне радости, и од нас нека је свака слава, част и поклоњење, са Оцем и Духом Светим, кроза све векове и сву вечност. Амин.

Уредништво

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Бадње вече.