Бадњи дан и Бадње вече у Љуљацима

„Јосиф муж праведан…
учини како му заповједи ангел Господњи“
(Матеј 1, 19, 24)

Треба се бојати Бога више него људи, и треба слушати Бога више него људе. То је наук живота праведнога Јосифа, сродника и заштитника Свете Дјеве Марије. Он живљаше на прекрету између закона и благодати, и беше веран закону, док се не јави благодат; а кад се јави нова благодат Божија, он поста веран благодати.

Послушан слову закона он хтеде отерати Свету Дјеву, кад ова заче у пречистом телу своме Спаситеља света, но кад му ангел Божији јави, да је Марија зачела од Духа Светога, он се трже од своје намере, и не отера је него учини како му заповеди ангел Господњи. Он не расуђиваше ништа од себе него слушаше вољу Божију. Зато га удостоји Господ славе велике и на земљи и на небу.

Тихо и тајно он послужи Богу, а Бог га прослави јавно. И не само да се он удостоји царства Божијег, него и синови и кћери. Који би отац желео нешто више него да му син буде апостол Христов? А Јосиф имаше два сина апостола. Тако Бог прославља оне, који се Њега боје и Њега слушају“.

На Бадњи дан, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Љуљацима, уз саслуживање протосинђела Варнаве, протосинђела Варсануфија, протосинђела Иринеја, јеромонаха Мартинијана, и јерођакона Дамјана, Паладија и Јоасафа. Пошто су се ове године на Бадњи дан празновали и Оци, Владика Артемије је деци поклонио пакетиће.

У својој беседи Владика нам је поручио: „Вера без дела је мртва“. Ако не живимо по вери својој онда та вера нема снагу за нас, нема никакав значај. Јер вера треба да рађа дела вере, а то су испуњење и вршење заповести Божијих. Ево каже ми смо се у току овога поста припремали надам се сви овде сабрани, постом и молитвом, светом Тајном покајања и исповести и Причешћа, да би смо сутра радосно могли да дочекамо рођење Христово, да га примимо у наша срца у наше душе, у наше домове, кроз уношење бадњака, кроз уношење сламе, тих дивних народних обичаја који нас подсећају на догађаје из пре две хиљаде и више година када се Христос родио у Витлејемског пећини. Та радост коју доживљавамо тада, коју доживљавају нарочито деца, најмлађи, који се радују доласку Младенца Христа, то се памти целога живота и никада не заборавља“.

Навече Бадњег дана, на Бадње вече, ложи се бадњак. Ово младо дрво, обично храстово, символише Христа и његов улазак у свет. Ложење бадњака представља топлину Христове љубави. Затим, бадњак је подсећање на дрво које су пастири донели у пећину и које је праведни Јосиф заложио како би се тек рођени Богомладенац загрејао у хладној пећини.

Има још једно тумачење: бадњак је наговештај Христовог страдања и Његовог Крста. Слама која се уноси у кућу подсећање је на ону сламу из јасала на коју је Пресвета Богородица положила тек рођеног Господа. Тамјан којим се кади кућа, као и дарови који се стављају у сламу, подсећање су на дарове које су донели мудраци са Истока и њима даровали Новорођеног Христа.

У 17 часова Епископ Артемије је служио Вечерње уз саслуживање протосинђела Варнаве, Варсануфија, Иринеја и јерођакона Дамјана и Паладија. У наставку је Владика Артемије извршио чин освећења бадњака. Свечаној Литији око Цркве у Љуљацима, присуствовао је велики број верника. Паљење бадњака је пропратио и ватромет, уз звуке дивне духовне песме: „Ој бадњаче, бадњаче мили Српски рођаче“.

Инфо служба

 Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.

 Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Бадње вече.