Беседа игумана Герасима (Коростељева) у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског (видео)

Од суботе, 16. октобра (29. октобра), ове године, гост манастира Преподобног Јустина Ћелијског је игуман Герасим (Коростељев), до скора клирик Липецке епархије (Руска Православна Црква). Отац Герасим је био сабрат манастира Рођења Пресвете Богородице (400 км од Москве). После сусрета патријарха Кирила и папе Фрање у Хавани, игуман Герасим је, сагласно 15. канону Прводругог цариградског сабора, одбио да помиње на Литургији патријарха Кирила. Због тога је избачен из свог манастира. Милост Божија га је довела у распету епархију, под омофор Владике Артемија.

У недељу, 17. октобра (30. октобра), игуман Герасим се пригодном беседом обратио верном народу у катакомби Преподобног Јустина Ћелијског. Видео запис ове беседе доносимо у наредном прилогу.

Уредништво

Транскрипт беседе игумана Герасима (Коростољева)

Благословите владико,

Христос Воскресе!

Многострадални Српски народ који је много претрпео од стране НАТО-а и нашао се у тешкој ситуацији. Иако је ишао тесним путем многи су сачували духовну трезвеност – због својих физичких патњи. Руски народ је такође много страдао од комунизма, али је било и времена отопљења и утехе, када су се поново градиле цркве. Многи људи у то време су се приближили власти. У почетку то није било лоше, али касније је постало трагично, јер је власт желела да у цркву унесе свој утицај. Много свештеника и епископа се толико сродило са државном влашћу да више не могу ни реч да кажу против. Зато је данашње стање кулминација тог зближавања.

Када је требало јавно говорити о екуменизму и зближавању различитих конфесија, заштитити чистоту вере, у том тренутку се десило одступање од вере. Прво на материјалној основи – људи су градили и обнављали цркве, давали добротворне прилоге или рад, али тако да је надвладала материјална страна над духовном.

Блаженопочивши патријарх Алексеј други је спречавао то зближавање на материјалној основи са државом колико год је то могао, али данашњи патријарх, чим је дошао на власт, кренуо је убрзаним кораком тим путем.

У Русији се много поштује блаженопочивши патријарх Павле. Ми морамо да следимо његов пут и да се приближимо њеоговом духовном животу.

Верници Руске цркве су много снисходили патријарху Кирилу, затварали очи на његове поступке, али када је он јавно почео да гази правила цркве која потичу од Светих Отаца, многи људи су се саблазнили и збунили. Али на томе се све завршило јер је зближавање цркве и државе донело неочекиван и ужасан плод. Власт је заплашила архијереје. Од стране државног врха нема прогона, али нека невидљива сила архијерејима не даје да кажу шта им је на души. Ипак, они су схватили да на челу са патријархом Кирилом одступају од чистоте вере. На Архијерејском Сабору 2. и 3. фебруара, и много пре сусрета у Хавани, неки од епископа су одбили да потпишу екуменистичка документа али су били грубо кажњени од стране патријарха – као деца у вртићу. Остали су заћутали. Уследио је познати интервју патријарха Кирила руској телевизији у којем је он објаснио да се срео са папом неочекивано, без најаве, јер има много људи који су против таквих сусрета. Тиме је показао да није уважио хришћанско учење о саборности, и слично римском папи преузео на себе одговорност и право да сам, уместо целокупне црквене пуноће, решава питања која без учешћа браће епископа није могао, па је тиме погазио Каноне свете Саборне и Апостолске Цркве, као што се каже у Символу вере.

Архијереји су прећутали, по епархијама се почела осећати смутња, али је све остало без већих размера.

Када су свештеници позвали да се одмах одржи Сабор РПЦ и да се осуди поступак патријарха Кирила, многи су још увек веровали патријарху и обраћали му се, писали молбе и молили га да се Црква не дели, али он није хтео да чује глас народа Божијег. Зато су свештеници гоњени, избацивани из парохија и манастира да се не би чула здрава мисао и исправан поглед на безакоње у Цркви. Па и ја грешни сам претрпео казну од стране надлежног епископа. После Литургије на којој сам одбио да поменем патријарха Кирила добио сам наређење да одмах напустим манастир. Шта даље, не знамо, јер се о томе не предаје у Богословији. Зато сам данас ту, да чујем савете. Већ сам разговарао са владиком Артемијем и чуо разумљиве одговоре у ком правцу треба да се крећемо у заштити чистоте вере. После разговора са владиком Артемијем је већ јасније шта треба да чинимо.

Почео сам беседу чињеницом да је Српски народ многострадални народ и дивљењем како је он успео да сачува веру чистом у нашем тешком времену.

Ево, ви имате једног правоверног епископа па и хорепископе који помажу вама у очувању неукаљане вере, а ми немамо епископе. Ви знате од Светих Отаца да без епископа нема Цркве. Зато је стање у Руској Цркви много теже, па и ми прибегавамо помоћи братских епископа који су на стражи чисте вере, да нас посаветују и подрже.