Благословени Симеон

Из Мале Азије је 1922. заједно са избеглицама стигао и један грчки дечак, сироче, по имену Симеон. Настанио се у Пиреју у једној бараци и тамо одрастао сам. Имао је колица и радио је као носач, преносећи ствари у Пирејској луци. Био је неписмен и знао само основне ствари о вери. Имао је блажену простоту и веру чисту и нељубопитљиву.

Када је сазрео за брак оженио се, добио двоје деце и преселио се са породицом у Никеју. Свакога јутра ишао је у пирејску луку да зарађује хлеб. Пролазивши међутим свакога јутра поред храма светога Спиридона, улазио је у њега, и испред иконостаса, скинувши капу говорио је:

„Добар дан Христе мој, ја сам, Симеон. Помози ми да зарадим за хлеб“.

Увече након посла пролазећи опет поред цркве, ишао је поново пред иконостас и говорио:

„Добро вече Христе мој, ја сам, Симеон. Благодарим што си ми и данас помогао“.

И тако су пролазиле године благословеног Симеона.

Негде око 1950. сви чланови његове породице добили су туберкулозу и упокојили се. Симеон је остао сам и наставио без гунђања свој посао, али није пропуштао ни један дан да прође поред светог Спиридона и да поздрави Христа, просећи помоћ и благодарећи му.

Када је Симеон остарио, разболео се. Примљен је у болницу где је провео неких месец дана. Једна начелница из Патре питала га је једном приликом:

– Старче, овде си већ толике дане, и нико није дошао да те види. Зар немаш никога свог?

– Долази свакога јутра и вечери Христос да ме утеши.

– И шта ти каже, старче?

– „Добар дан Симеоне, ја сам, Христос, буди стрпљив“. „Добро вече Симеоне, ја сам, Христос, буди стрпљив“.

Начелница се изненадила и позвала свога духовника, о. Христодула Фаса, да дође и види да Симеон можда није пао у прелест. Отац Христодул га је посетио, поразговарао са њим, упитао га исто што и Начелница, и Симеон му је дао исти одговор.

У исто време свакога јутра и вечери, када је и Симеон одлазио у храм и поздрављао Христа, сада је и Христос поздрављао Симеона. Духовник га је упитао:

–    Можда је то твоја машта?

–    Не оче, није машта, то је Христос.

–    Био је и данас?

–    Био је.

–    И шта ти је рекао?

–    Добар дан Симеоне, ја сам, Христос. Буди стрпљив и за три дана узећу те себи, рано изјутра.

Духовник је свакога дана одлазио у болницу, разговарао са њим и сазнао о његовом животу. Схватио је да се ради о благословеном човеку. Трећега дана рано изјутра поново је отишао у болницу да види Симеона и да се увери да ли ће се остварити реч да ће умрети. И заиста, у час док су разговарали, Симеон је изненада повикао: „Ево га Христос“ и упокојио се  сном праведника.

Нека му је вечан помен. Амин.

Из књиге „Подвижници у свету“, Света Гора 2008, стр. 350-351.

Превод са грчког
Архим. Симеон