„Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од рођења — када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак. Но како велико изненађење за све свештенике би одговор Пресвете Дјеве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по промислу и внушењу Божијем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Дјеву Марију на чување девојаштва њеног и старање о њој.
И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник. У дому Јосифовом Пресвета Дјева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светог писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. Готово никад из куће не излажаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим. Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Дјеве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: Гле, девојка ће зачети и родиће сина! (Ис. 7, 14).
Јави јој се Гаврил у светлости архангелској и рече јој: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! и остало све редом како пише у Еванђељу божанственог Луке (Лк. 1, 26—38). Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа Светога на Дјеву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари. Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се! да ознаменује тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар. Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и радосним празником.“
На празник Благовести, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу, служио је Свету Архијерејску Литургију у Лозници, уз саслуживање свештеномонаха, свештеника и свештенођакона Епархије. У својој беседи Владика се осврнуо на тај чудесни догађај Благовести:
„До Благовести које је Свети Архангел Гаврило, донео Светој Богородици, род људски се налазио у тами и у сенци смрти. Смрт је царовала над човеком, над родом људским, од Адама па до ових Благовести, до доласка Господа Христа у свет. У то време није било радсне вести за људе, јер се све завршавало са смрћу и она је све покривала. Тако да је ово прва, добра, радосна и блага вест. Блага вест, радосна вест, вест која доноси радост и весеље. А која је то вест која је тада донета на земљу? Које је небо послало на земљу преко Архангела Гаврила? То је вест о испуњењу првова обећања Божијега Адаму још у Рају, да ће послати Спаситеља света који ће сатрти главу змије и спасити човека од греха, смрти и ђавола.“
Ово духовно славље настављено је празничном манастирском трпезом, коју је припремила настојатељица мати Сара са својим сестринством.
Инфо служба
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.