Епископ је са својом пратњом, коју су чинили архимандрит Варнава, јерођакон Паладије и чтец Стефан Радосављевић из Лелића, стигао у катакомбни манастир у Гринбаху у суботу 11. фебруара/29. јануара, уочи празника Св. Три Јерарха, у поподневним часовима. Дочекало их је братство манастира, јереј Јарослав Кадило из Пољске са својом породицом и верни народ из Беча и околине.
Сутрадан у недељу, на сам празник владика Артемије је служио Архијерејску литургију, на којој је присуствовало око 120 верника.
Владика је у беседи на крају литургије подсетио на јеванђелску причу о блудном сину, која нас припрема за скори почетак Великог поста, и молитвено пожелео да током поста водимо интензивнији духовни живот пролазећи и упражњавајући четири етапе, четири корака на путу нашег спасења – пробуђење, сагледавање својих грехова, доношење одлуке за својим поправљањем и, на крају, покајање и исправљање.
На литургији је појао хор наших верујућих сестара који је од недавно појачан са неколико младих гласова.Ове сестре су потом отпевале неколико националних песама на трпези љубави која је била уприличена од стране братства и верујућег народа.
Такође, током овог послужења и породица о. Јарослава, „матушка“ и њихово двоје деце, отпевали су неколико духовних руских и украјинских песама посвећених Рождеству Христовом. У Пољској ове песме православни певају, по руској традицији, од Божића до Сретења. Највећу пажњу су привукли син о. Јарослава и с. Дајана, српкиња из Беча, који су заједно извели српску песму Русија. О. Јарослав је иначе потомак украјинских Руса који су се доселили у Пољску и тамо ступали у бракове са Пољацима, а његова супруга је Рускиња из Москве.
Овом приликом, наша православна браћа из Братиславе, Словаци Мартин и Кирил, поклонили су епископу Артемију икону Св. Словенских Просветитеља Кирила и Методија на којој су изображени и њихови ученици заједно са моравским кнезом Св. Мучеником Растиславом.
Вечерњу службу је служио архимандрит Варнава, а целу службу је појао о. Јарослав са својом породицом. Снимке ове службе можете погледати у прилогу.
Понедељак и уторак гости су провели у одмору и обиласку града Беча, а у среду, на празник Сретења Господњег, владика је поново служио Свету Архијерејску Литургију, на којој су му саслуживали архимандрит Варнава, протосинђел Димитрије и јерођакон Паладије.
Владика је у беседи подсетио на јеванђелску историју везану за празник Сретења и на живот богобојажљивог старца, Св. Симеона Богопримца, који је по речи Божијој морао доживети дубоку старост да би на руке своје примио у јерусалимском храму Онога Чије је рођење прорекао Св. Пророк Исаија, а чију је пророшку књигу, као један од седамдесеторице јеврејских учених људи, преводио на грчки језик управо Св. Симеон. Владика је подвукао да је смисао и порука овог празника да и ми у својим срцима треба да сретнемо Господа, живећи по Христовој науци а нарочито сједињујући се с Њим у светој тајни причешћа.
На литургији је било присутно око 30 верника, који су изразили жељу да после трпезе љубави фотографисањем са својим омиљеним владиком овековече овај сусрет. Владика им је у тој жељи изашао у сусрет и са сваким се посебно фогографисао у манастирској трпезарији.
Тиме је ово вишедневно дружење са епископом-исповедником добило својеврстан печат, јер у Аустрији до доласка владике Артемија и отварања овог новог катакомбног манастира није запамћено да је иједан православни епископ успео да као прави пастир Христове Цркве буде оволико близак са својом паством или да буде као истински и предањски духовник оволико омиљен и поштован у православном верујућем народу. Зато се приликом сваког сусрета са аустријском паством дешава да народ не жели да се растане од свога Пастира и да само уважавајући године епископа Артемија одлази из манастира остављајући га да бар на кратко предахне у манастирском миру и тишини.
Владика је са својом пратњом из манастира Свих српских светитеља, из овог парчета Небеске Србије на аустријској земљи, отишао за Србију сутрадан у четвртак у раним јутарњим часовима.
Протосинђел Димитрије (Ђоковић)