Часлав Дамјановић: Ко распиње браћу своју?

После првог дана Сабора, на порталу „Борба за Веру“, након кратког извештаја да је Сабор отворен, уследило je предивно написано верско програмском упућење, насловљенo „Уредништво: Господе, не урачунај им грех овај!“ – „Борба за тајну вечеру“.[1]

Међутим, нити насловна најава закључка – „Уредништво: Господе, не урачунај им грех овај!“ – нити сам закључак програмског упућења – а за све оне који сајт „Борба за веру“ назваше „Борба за вечеру“, клечећи се, речима Светог Архиђакона Стефана, молимо Господу: „Господе, не урачунај им грех овај!“ (Дап. 7,60) – поготово зато што у тексту није поменуто борићемо се Истином за Чистоту Вере – по мом мишљењу – нити та насловна најава закључка, нити сам закључак целокупнпг текста – немају никакве везе са Вером.

Зашто?

Зато што јесу „бусање у прса“, и то баш попут „фарисеја који постављају двосмислена питања“ – типа: „треба ли давати порез Ћесару или не?“ А и зато што стварну Борбу за веру оличавају дела те борбе – дела нашег поштења која су једини доказ и исказ ко је вјера; ко невјера; ко доиста спада у „фарисејска двомислена питања“; кога доиста руководи лов у мутном одражен поклоњењем кључној од свих фарисејских двосмислености – „давати порез Ћесару или не“ – што је намерно стављено – без знака питања.

Зашто?

Зато јер је већ следећи напис након предивно исказаног програмског става… на жалост… лов у мутном:

У следећем спису на истом порталу, насловљеном „Адвокат Т. Ерић: Јединство верних не може се остварити „распињањем“ своје браће“ – „Непрофесионалност и неетичност сајта „Новинар.де“ – намерна или случајна“[2] више је него јасно да нити суштина Веровања, нити суштина Борбе за Веру – нису никакви „фантомски“ аутори, никакви текстови који изругују текстове аутора потписаних „главом и брадом“, никакви мањи или „већи тиражи“ – да нису суштина веровања јер нису нити дела за Веру, нити дела која исказују Борбу за веру, нити дела Чистота Вере којом се та Борба једино доиста и исказује… а то нажалост најдрастичније исказује завршетак овог, уз дужно извињење, али доиста „адвокатског“ написа, којем – и опет уз дужно извињење – којем не би нити требало бити место у борби за Чистоту вере:

„…да свога брата по потреби појединачно укориш, па са два сведока, па опет са сведоцима, па пред Црквом, па тек онда после свега тога му можеш коначно судити и по потреби га одбацити из својих редова“.

Зашто му нема места у борби за Чистоту вере?

Зато што таквом закључку недостаје смисао.
 Зато што се самим тим што му недостаје смисао може сматрати „фарисејски двосмисленим“ – јер баш као такав, без јасно изреченог смисла – садржај му је сам по себи „фарисјески двосмислен“ јер смисао који му недостаје јесте његов неодговор:

Кога треба „коначно судити и по потреби га одбацити из својих редова’’ – да ли калуђера због псеудонима?
 Да ли Новинар.де због тога што је поменути адвокатов чланак цитирао из другог извора?

Или треба „коначно судити и по потреби га одбацити’’ оне, који супротно Вери, и супротно црквеном протоколу, па најзад, супротно и сврси и суштини постојања Православне цркве – нису „са два сведока, па опет са сведоцима, па пред Црквом, па тек онда после свега тога…“ – „коначно судили и по потреби одбацили из својих редова“…

Осудили и одбацили кога? 
Владику Артемија и монаштво? 
Или Чистоту Вере озарену Божијом Благодати у Дубоком Потоку?
 Или Озарење Чистоте Вере настављено у Љуљацима, Барајеву и у душама искрених Православних Верника?
 Или…

Или треба осудити изигравање Вером које наставља назови службени назови црквени поредак, назови црквене над-установе?

Да закључак садржи ма који од ових одговора, или можда и неки од других одговора… да закључак садржи макар какав одговор – можда би читав напис и био некакво дело… па можда чак и дело учињено за Веру…

Овако, међутим, напис је фарисејска двосмисленост која се – не укључује у предивно написан програмски наговештај – јер, пошто се сходно наслову г. Ерићевог написа указује на верско „распињање своје браће“ – а не указује се ни на какво распињање ради директних политичких разлога и јеретичке заблуделости која се путем лажних кривоклетстава обавља прогањањем Владике Артемија и монаштва – него на наводно верско – и пошто се напис своди на прогањање сајта Новинар.де, који се доследно, поштено и документовано бори не само против тог кривоклетског прогањања већ и против прогањања Православља и за Чистоту Вере – и пошто се г. Ерићев напис надовезује на закључак програма да Уредништво Борбе за Веру жели свима онима који сајт „Борба за веру“ назваше „Борба за вечеру“, за које се клечећи, речима Светог Архиђакона Стефана, молимо Господу:

„Господе, не урачунај им грех овај!“ (Дап. 7,60) – зато се читав сплет смутњи г. Ерићевог написа – мањкањем поштеног одговора шта заиста заступа – своди на питање:

Ко је вјера – ко невјера… јер дела су та која поштено изречена исказују поштење борбе за Чистоту Вере… а заиста код г- Ерића нема борбе за ону свету вечеру „пројављену по Љубави у најдубљем смирењу Господњем“ – већ има само двосмислена смутња оне сладокусачке „вечере“ наручене од оних који почињујући јерес кривоклетства Вере… „распињањем браће своје“ –а на нишану те политичке и јеретичке ујдурме су сви који се исказују Истином Чистоте Вере.

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

—————————————————————————-
[1] „Уредништво: Господе, не урачунај им грех овај!“ – „Борба за тајну вечеру“, Борба за Веру, 05/16/11

[2] „Адвокат Т. Ерић: Јединство верних не може се остварити „распињањем“ своје браће“ – „Непрофесионалност и неетичност сајта „Новинар.де“ – намерна или случајна“, Томислав Ерић, Борба за Веру, 05/16/11