Цвети у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама

На Празник Цвети, 19. марта/1. априла, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама уз саслужење: Архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Доситеја (Вукосављевића), јерођакона Паладија (Матића) и јерођакона Леонтија (Кантара). Литургији је присуствовало око 200 верника. Многи од њих су се причестили Пречистим Тајнама Христовим.

У својој архипастирској беседи владика је поучио своју паству:

„Господ је својим ученицима почео пре извесног времена да најављује Своја страдања која га чекају у Јерусалиму. Али се исто тако трудио да Своје ученике увери у оно што је обећавао људима, да постоји васкрсење и да ће на крају света и века сви људи васкрснути. Зато је Господ чинио веома велика и славна чудеса, као што је јуче било, прославили смо Лазареву суботу, дан када је Господ васкрсао мртваца из гроба после четири дана, када је већ почео и да заудара. Пре тога било је још васкрсење Јаирове кћери и сина Наинске удовице. Али, ово је посебно велико чудо, после толико дана када је, по сведочанству сестре Лазареве, брат њен почео да смрди, да се распада. Али, на реч Божију не постоји ништа немогуће. Када је Господ рекао и позвао Лазара из гроба: “Лазаре изађи напоље!“, он је устао и изашао напоље, јер је до тада био на спавању. То је пратило велики број народа који су дошли да теше сестре Марту и Марију за њиховим братом. И оне када су виделе ово, разнели су ту вест по целоме граду Јерусалиму. Цео народ, а било га је много у Јерусалиму због приближавања јеврејске Пасхе, који су долазили са свих страна, из свих расејања, јеврејски народ да прослави овај свој национални празник. Када су чули за то чудо које је Господ учинио, а чули су да треба, да уђе, да дође у Јерусалим, сутрадан они су се припремали да га свечано дочекају. Очекивали су цара земаљскога, а срели су једнога смиренога човека, Богочовека који на магарету, не на неком бесноме ату, белцу или не знам коме, него на магарету иде и улази у Јерусалим. Али, свеједно, народ га је дочекао, нарочито деца са палмовим гранчицама, који су клицали: “Осана, благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!“ И тако је Господ случајно ушао у Јерусалим, а народ га је тако дочекао уз песму и клицање…

Данас су клицали: “Осана!“, а кроз четири дана исти тај народ пред палатом Понтија Пилата клицао је, боље рећи урлао је: “Распни га, распни га!“ Зашто? Па није испунио њихова очекивања, јер они су се разочарали у Њега. И онда, на наговор својих старешина, који су такође очекивали земаљскога цара, народ је тражио распеће Господа Христа. И наравна ствар, онда следује оно што долази: осуда, распеће на Крсту, сахрана у гроб и на крају Његово славно васкрсење, оно које је Господ предсказивао и говорио и коме се ми данашњи хришћани после 2000 и више година радо очекујемо и радосно припремамо да га дочекамо. Овај је празник, у ствари, увод у већи празник, празник Васкрсења Христовог“.

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.