Саборовање, чији је мото био „овим побеђуј“, започело је Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт. Епископу Ксенофонту су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај, Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум и више свештенослужитеља епархије. Сабору је присуствовало бројно монаштво епархије и око 1500 светосаваца из свих српских земаља и расејања. Неки од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.
Након Свете Литургије окупљеном народу архипастирском беседом обратио се Епископ Ксенофонт. У својој беседи владика је најпре протумачио недељно Јеванђеље о следовању Христу а затим поучио присутне вернике:
„Дакле, призвани смо свети да будемо. Да трпељиво, смирено кренемо у предстојећи подвиг, и са таквим Јеванђељем и са таквим апостолским чтенијем и са таквим поукама јеванђелским и апостолским улазимо у овај период и улазимо и ми у нови подвиг, ево предстоји нам свети апостолски пост. Да се укрепивши се ријечима светога Јеванђеља о светом Крсту, о заповијести љубави према Богу а онда и према читавој творевини, а никако према творевини прије Бога и мимо Бога. Да кренемо и ми даље у подвиг преко овога узбурканога мора овоземаљскога живота и у подвиг поста и у подвиг исповједања вјере, јер, запамтите и чувајте се, да ће као и у вријеме Христово када су стајали под Крстом невјерујући и богохулници говорили. „Сиђи са Крста, не треба на Крст Твој, сиђи вјероваћемо у Тебе“. И данас има оних који нам проповједају вјеру која може да буде мимо Крста и без Крста, вјеру без страдања, вјеру без исповједања, вјеру без страдања, вјеру без труда, макар каквога труда па и овога труда поснога, видите да су многи усталии на сам подвиг, ако ћете и крст светога поста. Па постоје мишљења да треба постове укидати, да треба постове скраћивати не од јуче и не од данас свакако, а ми да се држимо онога што смо примили од отаца, да не помјерамо оне међе које су нам свети оци поставили, те каменове, те миљоказе куда треба да идемо и како треба да се понашамо управо сјећајући се тога у ову недјељу свих светих, схватајући и да међу тима свима светима много је оних светих из нашега рода који су исту ту вјеру исповједали, који су истим тим путем крстоваскрсним ходили, који су и нас поучили да то чувамо, да тако живимо, да тако вјерујемо е да бисмо и ми молитвама њиховим укрепљивани, заступани дошли до познања вјере, дошли до заједнице вјере и наде и љубави и тако ушли у Царство небеско гдје се прославља Отац и Син и Дух Свети кроза све вјекове и сву вјечност. Амин.“
После Свете Литургије организовано је послужење за све присутне а затим је уследила традиционална Духовна академија. Академију је отворио Епископ Ксенофонт. На академији су говорили Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим на тему „Светосавље као богољубље и родољубље“ и Саша Милетић из Лепосавића на тему „А шта ћемо с Косовом?“. Програм Академије су својим наступима украсили хор “Преподобни Јустин Ћелијски“ из Барајева, Милутин и Михаило Јоцић, Теодора Керезовић и гуслар Радован Шојић. Програм Академије су водили Бобан Ковачевић и Ивана Чукановић.
Инфо служба