ПУТ И СТРАНПУТИЦА
У Име Оца И Сина и Светога Духа
Браћо и сестре Светосавци будући да се свакодневно додају клевете на клевете и да се зло умножава осећам дужност и потребу да Вама Боготражитељима упутим пар речи а Ви поступите по разуму своме и по слободној вољи од Господа вам дарованој.
Због чега су толико устали на преосвећеног владику Артемија и на верна му чеда?
Због чега је Он толика опасност? Кажу секташ! Па никада се нико из СПЦ толико није побунио против секти па чак ни против сатаниста колико против владике Артемија – знају и они да секте нису опасност по њих али Владика Артемије јесте опасност по душепогубна дела њихова, знају они да Владика Артемије није секташ и ако га тако објављују, клеветају га јер знају да је у Истини и Правди, знају да је на Божијем путу – плаше се Праведника. Клеветају га да би себе и своја недела оправдали.
Којим путем да данас корача човек и да остане Православац, који је пут Светосавља, кога следити?
Да ли би Свети Сава чинио дела која чине данашњи великодостојници?
То је право питање за нас, да ли би то учинио Свети Сава, да ли би то учинио сваки од нас, и где то дело води.
Да ли би Свети Сава љубио папу у руку – НИКАДА!
Шта је тај „Јудин пољубац“, шта он значи?
То је поклон архијеретику и свим његовим богохулствима. Католичка лажицрква својим учењем хули на Духа Светога а ми да целивамо и да постанемо саучесници хулитеља Светиње а знамо шта се у Светом писму каже о хули на Духа Светог – страшно ми и цитирати.То је уједно вређање рана Светим Новомученицима који пострадаше од руку припадника те лажицркве. Ту нема Христа, ту нема Православља, ту нема места ни мени, таквом делу се радује пакао огњени.
Да ли би Свети Сава ишао да пали некакве светиљке у незнабожачкој синагоги – НИКАДА!
Некада су незнабожачки храмови и идоли падали од присуства Хришћанина, од присуства Светих Мученика; а данас авај мени „Православци“ иду да се моле и пале неке ватре, коме и за шта? Где ти је Хришћанине сила речи па када одеш на незнабожачко збориште да приведеш вери многе него си дозволио да наврћеш воду на њихову воденицу, за рад чега?
Ту нема Христа, ту нема Православља, ту нема места ни мени, таквом делу се радује пакао огњени.
Да ли би Свети Сава на правди гонио и угњетавао брата свога – НИКАДА! Данашњи великодостојници ради пролазних добара, зарад земаљског прогнаше брата свога. Ко си ти човече да узимаш у руке Божије аршине и кантаре, Божије је да суди! Нема ничег православног у суду и осуди јер Господ говори „Милост хоћу а не жртвоприношење“. Ту нема Христа, ту нема Православља, ту нема места ни мени, таквом делу се радује пакао огњени.
Чујеш ли човече речи које одјекују сада као онда: „Ко је без греха нека се први баци каменом“. Да ли има Христа у суду – нема, да ли има Христа у светини која говори: „Уа, распни га, распни“! Христос је на другој страни пљуван, шибан, остављен од људи а од Оца Прослављен. Ту је Христос, ту је Православље, ту је преосвећени владика Артемије, ту треба да будемо и ми. Без обзира на приче које нам свакодневно сервирају, без обзира на претње, без обзира на акт бр. 501 и без обзира на све треба да понављамо освештане Господње речи: „Оче, опрости им јер не знају шта чине“.
Траже да и ја осудим владику, траже да издам крв невину, траже да станем у збор светине и да макар узвикнем „уа“, траже да продам веру за вечеру. Нека ишту и живот, али на Православље пљунути нећу.
Уноси се немир у народ причама о Благодати Божијој. Сећам се једног врлинског монаха који рече: „Дух Свети и Благодат Божија није електрична струја, па како ко хоће притиска прекидач – те има је, те нема; а ако јесте струја, код неких великодостојника прегорео је осигурач давних дана“.
Благодат је у Православљу а носилац Благодати је Православни владика Артемије, та истина некима смета али је то непобитна чињеница.
Знајте, постоји у земљи Србији једно мало место и у том месту скромна Црква. У њој стоји владика Артемије и држи Путир препун Благодати и позива уморне, прогнане, болне, невољне, остављене, гладне и жедне правде, позива све оне који би да пију са чистог извора Православља: „Дођите и пијте воду Живу“. Дођите на пут којим корачаше Свети претци наши, да би се нама поносила деца и унуци наши.
Благодат није у раскоши и луксузу него у чистој вери, држите се онога ко вам нуди чисту веру а не пролазна блага, држите се оног ко се клања једино Васкрслом Богочовеку Христу, а не лажним минибоговима.
Владика је прогнан – и ми смо, владика је оклеветан – и ми смо, и било куда да пође – и ми идемо, али Православље нећемо оставити! И било шта да се деси, па макар и у мученичку смрт пошао владика Артемије, могу једино да кажем као Свети мученик ђакон Лаврентије: „Куда ћеш Оче без сина, куда ћеш архијереју без ђакона“. Јер очување Православља за нека будућа поколења нема цену.
Још једном Вас молим, поступите по слободи од Господа дарованој, али имајте све ово на уму, и увек размислите о поколењима која долазе, трaжиће Господ од нас одговор и за њих, пазимо сада шта ћемо тада имати да кажемо.
У навечерје Богојављења 2011. лета Господњег
Свако Вам добро од Господа желим!
Праштајте и помјаните,
Ђакон Александар Љубанић