УТОРАК ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТИ по Духовдану
Читање из Друге саборне посланице светог апостола Петра
(Зачало 67 – Гл. 2, ст. 9-22)
Љубљени, зна Господ побожне да избавља од искушења, а неправеднике да чува за казну у дан судњи; а особито оне који иду за тијелом у нечистој похоти, и презиру господство Божије; дрски, самовољни, и не дрхте хулећи на славе, док анђели, који су већи снагом и силом, не износе против њих пред Господом хулнога суда. А они, као бесловесне животиње, по природи саздане за лов и трошење, хулећи на оно што не познају, у покварености својој пропашће, и примиће плату неправде. Они сматрају за сласт посведневно уживање; бестидници и неваљалци, који се наслађују својим пријеварама, једући са вама; очи су им пуне прељубе и непрестанога гријеха, прелашћују неутврђене душе, имају срце извјежбано у лакомству. Дјеца проклетства! Оставивши прави пут, залуташе, и пођоше путем Валаама Восорова који заволи плату неправде, али би покаран за своје безакоње: немушто марвинче проговори гласом човјечијим и спријечи безумље пророково. Они су извори безводни: облаци олујом гоњени, за њих се чува мрак таме заувијек. Јер говорећи надувене и сујетне ријечи прелашћују на тјелесне жеље и разврат оне који су стварно побјегли од оних што живе у заблуди, обећавајући им слободу а сами су робови покварености; јер од кога је ко побијеђен томе и робује. Јер ако они који побјегну од нечистота свијета познањем Господа и Спаса Исуса Христа, опет се у њих заплету и буду надвладани, бива им потоње горе од првога. Јер боље би им било да не познаше Пут правде, неголи кад га познаше што се вратише од предате им свете заповијести. Њима се догодило оно што вели истинита пословица: Пас се враћа на своју бљувотину, и: Свиња се окупала па се у блату ваља.