ПЕТАК ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТИ по Духовдану
Читање из Прве саборне посланице светог апостола Јована
(Зачало 70 – Гл. 2, ст. 7-17)
Љубљени, не пишем вам заповијест нову, него заповијест стару коју имасте од почетка. Заповијест стара јесте ријеч коју чусте од почетка. Опет вам пишем заповијест нову, оно што је истинито у њему и у вама: да тама пролази и свјетлост истинита већ сија. Онај који говори да је у свјетлости, а мрзи брата својега, у тами је све до сада. Онај који љуби брата својега, у свјетлости пребива, и саблазни у њему нема; а који мрзи брата својега, у тами је, и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му тама заслијепи очи. Пишем вам, дјечице, да су вам опроштени гријеси ради Имена његова. Пишем вам, оци, јер сте познали Онога који је од почетка. Пишем вам, младићи, јер сте побиједили нечастивога. Писах вам, дјецо, јер сте познали Оца. Писах вам, оци, јер сте познали Онога који је од почетка. Писах вам, младићи, јер сте јаки и ријеч Божија у вама пребива и побиједили сте нечастивога. Не љубите свијета ни што је у свијету. Ако неко љуби свијет, љубави Очеве нема у њему; јер све што је у свијету: похота тјелесна, и похота очију, и надменост живљења, није од Оца, него је од свијета. И свијет пролази и похота његова; а онај који твори вољу Божију остаје вавијек.