НЕДЕЉА ТРЕЋА Великог поста
КРСТОПОКЛОНА
Читање из Посланице Јеврејима светог апостола Павла
(Зачало 311 – Гл. 4, ст. 14-16; Гл. 5, ст. 1-6)
Браћо, имајући, Првосвештеника великога, који је прошао небеса, Исуса Сина Божијега, треба да се држимо чврсто вјере коју исповиједамо. Јер немамо првосвештеника који не би могао састрадати немоћима нашим, него Првосвештеника који је у свему кушан као и ми, али без гријеха. Стога приступајмо смјело пријестолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за благовремену помоћ. Јер сваки првосвештеник који се узима између људи, поставља се за људе на служење Богу, да приноси и дарове и жртве за гријехе, који може да саосјећа са онима који су у незнању и заблуди; јер је и сам подложан слабостима, и због тога је дужан, како за народ, тако и за самога себе да приноси жртве за гријехе. И нико сам себи не присваја ту част, него призван од Бога, као и Арон. Тако и Христос не даде сам себи славу да буде првосвештеник, него Онај који му рече: Син мој јеси ти, ја те данас родих. Као што и на другом мјесту вели: Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову.