УТОРАК ЧЕТВРТИ по Пасхи
Читање из Дела светих апостола
(Зачало 25 – Гл. 10, ст. 21-33)
У дане оне, Петар сишавши људима посланим њему од Корнилија рече: Ево, ја сам тај кога тражите. Ради чега сте дошли? А они рекоше: Корнилије капетан, човјек праведан и богобојазан, на добру гласу код свега народа јудејскога, примио је заповијест од анђела светога да те позове у свој дом и да чује ријечи од тебе. Онда их позва унутра и угости. А сутрадан уставши пође с њима, и неки од браће која бјеху из Јопе пођоше с њим. И сутрадан уђоше у Кесарију. А Корнилије их чекаше сазвавши родбину своју и блиске пријатеље. А кад Петар улажаше, срете га Корнилије, и паднувши пред ноге његове поклони се. А Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам само човјек. И с њим разговарајући уђе, и нађе многе који се бијаху сабрали, и рече им: Ви знате како је забрањено човјеку Јудејцу дружити се или долазити иноплеменику; али мени Бог показа да ни једнога човјека не треба звати поганим или нечистим. Зато и дођох без поговора чим сам позван. Питам вас, дакле, ради чега сте ме позвали? А Корнилије рече: Прије четири дана ја постих до овога часа, и у девети час бијах на молитви у кући својој; и гле, човјек стаде преда ме у хаљини сјајној, и рече: Корнилије, услишена је молитва твоја и милостиње твоје бише споменуте пред Богом. Пошаљи, дакле, у Јопу и дозови Симона који је прозван Петар; он гостује у кући Симона кожара поред мора; када он дође, рећи ће ти. Онда одмах послах теби, и ти си добро учинио што си дошао. Сада, дакле, сви ми стојимо пред Богом да чујемо све што ти је од Бога заповјеђено.