ПЕТАК ТРИНАЕСТИ по Духовдану
Читање из Друге посланице Коринћанима светог апостола Павла
(Зачало 192 – Гл. 11, ст. 5-21)
Браћо, мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола. Јер ако сам и невјешт у ријечи, али нисам у знању, него се у свему показасмо вама и свима. Или гријех учиних што понизих себе да се ви узвисите, што вам бесплатно проповиједах Божије јеванђеље? Од других Цркава отех, узевши плату за служење вама, па дошавши к вама и будући у оскудици, не досадих никоме; јер моју оскудицу попунише браћа што дођоше из Македоније; и у свему чувах себе и чуваћу да не будем вама на терету. Као што је истина Христова у мени, тако се хвала ова неће узети од мене у предјелима Ахаје. Зашто? Зато ли што вас не љубим? Бог зна! А што чиним и чинићу, да уклоним повод онима који траже повода, да би се у ономе чим се хвале, нашли као и ми. Јер су такви лажни апостоли, лукави посленици, који се претварају да су апостоли Христови. И никакво чудо; јер се сам сатана претвара у анђела свјетлости. Није, дакле, ништа велико ако се и слуге његове претварају да су слуге праведности, којима ће свршетак бити по дјелима њиховим. Опет велим, нека ме нико не сматра безумним; уосталом, и као безумног примите ме, да се и ја нешто мало похвалим. А што говорим, не говорим по Господу, него као у безумљу, хвалећи се на овакав начин. Будући да се многи хвале по тијелу, и ја ћу да сс хвалим. Јер радо подносите безумне, пошто сте мудри; јер подносите ако вас неко поробљује, ако вас неко ждере, ако вам одузима, ако се надима. ако вас по образу бије. На срамоту говорим, као да ми постадосмо немоћни.