СУБОТА ЧЕТРНАЕСТА по Духовдану
Читање из Прве посланице Коринћанима светог апостола Павла
(Зачало 130 – Гл. 4, ст. 1-5)
Браћо, тако да нас људи сматрају као слуге Христове и управитеље тајни Божијих. А од управитеља се, дакле, тражи да се сваки нађе вјеран. А ја најмање марим што ме судите ви или човјечији дан; а ни сам себе не судим. Јер не осјећам ништа на својој савјести, али зато нисам оправдан; а онај који ме суди јесте Господ. Зато не судите ништа прије времена, докле не дође Господ, који ће и освијетлити што је сакривено у тами и објавити намјере срца; и тада ће бити свакоме похвала од Бога.
И за упокојене
1 Сол (Зач. 270 – Гл. 4, ст. 13-17)
Браћо, нећу да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. Јер ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.