Дневни Апостол

ПЕТАК ДВАДЕСЕТИ по Духовдану

Читање из Посланице Филипљанима светог апостола Павла

(Зачало 245 – Гл. 3, ст. 8-19)

 

Браћо, сматрам све за штету према превасходноме познању Христа Исуса, Господа мојега, ради којега сам све оставио. и сматрам све за трице, да бих Христа добио и да се нађем у Њему не са својом праведношћу која је од закона, него оном која је по вјери у Христа, праведношћу од Бога на основу вјере; да познам Њега и силу васкрсења његова и удио у његовим страдањима, саображавајући се смрти његовој, да бих како достигао у васкрсење мртвих. Не као да то већ постигох или се већ усаврших, него стремим не бих ли то достигао, као што мене достиже Христос Исус. Браћо, ја за себе не мислим још да сам то достигао; једно пак чиним: што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном, и трчим према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу. Ми, дакле, који смо савршени, овако да мислимо; ако ли што другачије мислите, и ово ће вам Бог открити. Уосталом, оно што смо достигли, тога правила да се држимо и исто да мислимо. Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за примјер. Јер многи, за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, владају се као непријатељи крста Христова; њихов је крај погибао, њихов бог је трбух, и слава у срамоти њиховој, они мисле оно што је земаљско.