СРЕДА ДВАДЕСЕТ СЕДМА по Духовдану
Читање из Прве посланице Тимотеју светог апостола Павла
(Зачало 287 – Гл. 5, ст. 22-25; Гл. 6, ст. 1-11)
Чедо Тимотеју, не полажи руке ни на кога брзо, нити учествуј у туђим гријесима. Чувај себе чиста. Више не пиј само воду, него пиј по мало вина, због свога желудца и честих болести својих. Гријеси неких људи су јавни и претходе суду, а код неких се објелодањују касније. Тако су и добра дјела видна; а ако и нису, не могу се сакрити. Они који су робови под јармом, нека своје господаре сматрају достојнима сваке части, да се не би хулило на име Божије и на учење. А који имају вјернике за господаре, нека не буду према њима немарни зато што су браћа, него нека им још боље служе, јер су ти који примају њихово доброчинство, вјерни и мили. Ово учи и савјетуј. Ако неко друкчије учи и не држи се здравих ријечи Господа нашега Исуса Христа и учења о побожности, погордио се ништа не знајући, него болује од запиткивања и препирања, од чега настаје завист, свађа, хуљења, лукава подозрења, празна надмудривања људи изопаченога ума и лишених истине, који мисле да је побожност извор добитка. Клони се таквих. А побожност јесте велики добитак кад смо задовољни оним што имамо. Јер ништа не донијесмо на свијет; јасно је да ништа не можемо ни однијети. А кад имамо храну и одјећу, будимо овим задовољни. А који хоће да се богате, упадају у искушење и замку, и у многе луде и погубне жеље, које гурају људе у пропаст и погибао. Јер је коријен свију зала среброљубље, којему неки предавши се застранише од вјере и навукоше на себе муке многе. А ти, о човјече Божији, бјежи од тога, а иди за правдом, побожношћу, вјером, љубављу, трпљењем и кротошћу.