ПОНЕДЕЉАК ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТИ по Духовдану
Читање из Посланице Јеврејима светог апостола Павла
(Зачало 308 – Гл. 3, ст. 5-11, 17-19)
Браћо, Мојсеј бјеше вјеран у свему дому његову као слуга, за свједочанство онога што је имало да се каже, док је Христос као Син над домом његовим; а његов дом смо ми, ако смјело поуздање и наду којом се хвалимо до краја непоколебиво одржимо. Зато, како вели Дух Свети: Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом огорчења у дан кушања у пустињи, гдје ме искушаваше оцеви ваши, испитиваше ме, а гледали су дјела моја четрдесет година. Зато се разгњевих на покољење оно, и рекох: свагда лутају срцем, а сами не познаше путева мојих; зато се заклех у гњеву својему да неће ући у починак мој. А на које се Он гњевио четрдесет година? Није ли на оне који сагријешише, чије кости остадоше у пустињи? Којима ли се заклео да неће ући у починак његов, ако не онима који бијаху непокорни? И видимо да не могоше ући због невјеровања.