ЧЕТВРТАК ДВАДЕСЕТ ОСМИ по Духовдану
Читање из Посланице Титу светог апостола Павла
(Зачало 300 – Гл. 1, ст. 5-16; Гл. 2, ст. 1)
Чедо Тите, зато те оставих на Криту да уредиш што је недовршено, и да поставиш по свима градовима старјешине, као што ти ја заповједих: Ако је ко без мане, једне жене муж, и има дјецу вјерујућу, којој не приговарају да су разуздана или непокорна. Јер епископ као Божији домоуправитељ треба да је без мане, не самовољан, не гњевљив, не пијаница, не убојица, не лихвар; него гостољубив, доброљубив, мудар, праведан, побожан, уздржљив; који се чврсто држи истините ријечи сагласне са учењем, да би био способан и поучавати у здравој науци и покарати оне који се противе. Јер има много непокорних, празнорјечивих и обмањивача, особито који су из обрезања, којима треба уста затворити, који читаве домове изопачују учећи што не треба, ради нечасног добитка. Рече неко од њих, њихов сопствени пророк: Крићани, свагда лажљивци, зли звјерови, прождрљивци лијени. Свједочанство је ово истинито. Због тога карај их без поштеде, да буду здрави у вјери, да не слушају јудејске бајке, ни заповијести људи који презиру истину. Чистима је све чисто, а нечистима и невјернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савјест. Говоре да знају Бога, а тјелима га се одричу; јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дјело. А ти говори што приличи здравом учењу.