Дневни Апостол

УТОРАК ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТИ по Духовдану

Читање из Посланице Јеврејима светог апостола Павла

(Зачало 310 – Гл. 4, ст. 1-13)

 

Браћо, бојимо се да неко од вас, док још важи обећање за улазак у починак његов, не помисли да је одоцнио. Јер и нама је јављена радосна вијест као и онима; али њима не би од користи ријеч коју чуше, пошто они који је чуше не прихватише је са вјером. А ми који повјеровасмо улазимо у починак, као што је рекао: Зато се заклех у гњеву својему да они неће ући у починак мој, мада дјела Божија бијаху завршена од постанка свијета. Јер рече негдје за седми дан овако: И почину Бог у дан седми од свих дјела својих. А овдје опет: Неће ући у починак мој. Па пошто неки имају да уђу у њега, а они којима је најприје јављена радосна вијест не уђоше због непокорности, то опет одреди један дан, „Данас“, говорећи преко Давида, послије толикога времена, као што рече: Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша. Јер да је њих Исус Навин увео у починак, не би се послије тога говорило о неком другом дану. Према томе, народу Божијем тек предстоји починак. Јер ко је ушао у одмор његов и сам је починуо од дјела својих, као и Бог од својих. Постарајмо се, дакле, да уђемо у тај починак, да не би ко пао по истом примјеру непокорности. Јер је ријеч Божија жива и дјелотворна, оштрија од свакога двосјеклога мача, и продире све до раздиобе душе и духа, зглобова и сржи, и суди намјере и помисли срца. И нема твари сакривене пред њим, него је све обнажено и откривено пред очима Онога коме ћемо одговарати.