Дневно Јеванђеље Ивањдан

Рођење часног и славног пророка,

Претече и Крститеља Господњег ЈОВАНА

Читање из Светог Јеванђеља по Луки

(Зачало 1 – Гл. 1, ст. 1-25; 57-68; 76; 80)

 

Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама, као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Ријечи (Логоса), намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле, да познаш темељ оних ријечи којима си научен. У вријеме Ирода, цара јудејскога, бијаше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена његова од кћери Аронових, по имену Јелисавета. А бијаху обоје праведни пред Богом, и живљаху по свима заповијестима и уредбама Господњим беспрекорно. И немаху дјеце, јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ поодмаклих година. И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом, да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади. И све мноштво народа мољаше се напољу за вријеме кађења. А њему се јави анђео Господњи ставши са десне стране кадионог жртвеника. И збуни се Захарија видјевши га и спопаде га страх. А анђео му рече: Не боје се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надјенућеш му име Јован. И биће ти радост и весеље, и многи ће се обрадовати рођењу његову. Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје; и многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме; и он ће напријед ићи пред њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка дјеци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман. И рече Захарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама. И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовијестим. И ево, бићеш нијем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси вјеровао мојим ријечима које ће се испунити у своје вријеме. И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се забави у храму. А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове, и оста нијем. И када се навршише дани службе његове, отиде дому својему. А послије оних дана затрудње Јелисавета жена његова, и кријаше се пет мјесеци говорећи: тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима. А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина. И чуше њени сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом. И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и даваху му име оца његова – Захарија. И одговарајући мати његова рече: Не, него да се зове Јован. И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да се зове тим именом. И знацима питаху оца његова како би он хтио да га назову. И заискавши дашчицу написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви. И одмах му се отворише уста његова и језик његов, и говораше благосиљајући Бога. И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горској Јудеји разгласи се сав овај догађај. И сви који чуше ставише у срце своје говорећи: Шта ли ће бити ово дијете? И рука Господња бјеше с њим. А Захарија отац његов испуни се Духа Светога и пророкова говорећи: благословен Господ Бог Израиљев што походи и избави народ свој. И ти, дијете, зваћеш се пророк Вишњега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњим да му приправиш пут. А дијете растијаше и јачаше духом и бијаше у пустињи до дана док се не показа Израиљу.