ПОНЕДЕЉАК ЧЕТРНАЕСТИ по Духовдану
Читање из Светог Јеванђеља по Марку
(Зачало 16 – Гл. 4, ст. 10-23)
У вријеме оно, приступише ученици Исусу кад оста сам, и запиташе га за ову причу. И рече им: Вама је дано да знате тајне Царства Божијега, а онима напољу све у причама бива, да очима гледају и да не виде, и да ушима слушају и да не разумију; да се како не обрате и да им се опросте гријеси. И рече им: Зар не разумијете причу ову? А како ћете све приче разумјети? Сијач ријеч сије. А покрај пута, гдје се сије ријеч, јесу они који кад је чују, одмах дође сатана и узме ријеч посијану у срцима њиховим. Тако и они посијани на каменитим мјестима јесу они који кад чују ријеч, одмах је приме с радошћу, али немају коријена у себи, него су непостојани, па кад дођу до невоље, или гоњења због ријечи, одмах се саблазне. А они посијани у трњу, јесу они који слушају ријеч, али бриге овога вијека и обмана богатства и пожуде за осталим стварима уђу и загуше ријеч, и без рода остане. А они на доброј земљи посијани, јесу они који слушају ријеч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто. И говораше им: Еда ли се свјетиљка доноси да се метне под суд или под одар? А не да се на свијећњак постави? Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити би што сакривено, а да не изиђе на видјело. Ко има уши да чује, нека чује!