ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
ПЕТАК ЧЕТРНАЕСТИ по Духовдану
Читање из Светог Јеванђеља по Марку
(Зачало 20 – Гл. 5, ст. 22-24; Гл. 5, ст. 35-43 – Гл. 6, ст. 1)
У вријеме оно, дође Исусу један од старјешина синагоге по имену Јаир; и видјевши га паде пред ноге његове. И мољаше га много, говорећи: Ћерчица је моја на самрти; да дођеш и метнеш на њу руке, да се спасе и да живи. И пође с њим, и дођоше од старјешине синагоге говорећи: Кћи твоја умрије; што још трудиш Учитеља? А Исус, чим је чуо ријеч што казаше, рече старјешини синагоге: Не бој се, само вјеруј! И не даде да ико пође за њим осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева. И дође у кућу старјешине синагоге, и видје вреву и оне који плачу и лелечу много. И ушавши рече им: Шта сте се узнемирили и плачете? Дјевојчица није умрла него спава. И подсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца и матер дјевојчице и оне који бијаху с њим, и уђе гдје лежаше дјевојчица. И узевши дјевојчицу за руку рече јој: Талита куми, што значи: Дјевојчице, теби говорим, устани! И одмах устаде дјевојчица, и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великим. И запријети им врло да нико не дозна за то; и рече да јој дају да једе. И отиде оданде, и дође у постојбину своју; и за њим идоше ученици његови.
