СУБОТА ДВАДЕСЕТ ПЕТА по Духовдану
Читање из Светог Јеванђеља по Луки
(Зачало 46 – Гл. 9, ст. 37-43)
У вријеме оно, када сиђе Исус са горе, срете га мноштво народа. И гле, човјек из народа повика говорећи: Учитељу, молим те, погледај на сина мојега, јер ми је јединац; и ево, хвата га дух и виче изненадно; и ломи га уз пјену, и једва се удаљи од њега пошто га изломи. И молих ученике твоје да га истјерају, па не могоше. А Исус одговарајући рече: О роде невјерни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпјети вас? Доведи амо сина својега. А још док он прилажаше стаде га демон кидати и ломити. А Исус запријети духу нечистоме, и исцјели дјечака, и предаде га оцу његовом. И сви се веома дивљаху величанству Божијем.
И за упокојене
(Јн, зач. 16 – Гл. 5, ст. 24-30)
Рече Господ Јудејима који му дођоше: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживјеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; И даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не могу ништа чинити сам од себе.