ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
Надбискуп Хочевар опет се наљутио на српску државу и Српску Православну Цркву. Некад је то учинио због одбијања да позову папу на прославу Миланског едикта: „Папа неће посетити Јасеновац док год српска и хрватска страна користе то стратиште за међусобна препуцавања и лицитирају бројем жртава уместо да се боре и изборе за непорециву истину, рекао је надбискуп Станислав Хочевар у интервјуу новосадском »Дневнику«. Београдски надбискуп је истакао да папа Бенедикт Шеснаести жели да посети Србију, али су услови за посету увек исти, односно папа долази не само као поглавар католичке цркве, већ и као први на нивоу свих хришћанских цркава, али и као највиши представник државе Ватикан“. После је додао да су „католици у Србији робови – док не дође папа да их ослободи“, а потом се упитао и „зашто верници католичке цркве у Србији морају да подносе терет нерешених проблема чији су епицентри изван Србије“.
Адреса на којој одговори на та питања могу бити и најбржи и најједноставнији налази се у Централи Његове цркве, тј. у Ватикану. И он се тамо могао распитати је ли, рецимо, Ватикан само у ХХ веку скинуо три или три и по милиона српских глава, најпре уз помоћ Аустрије и Немачке (у Првом рату), а потом, уз исте савезнике и подршку комуниста (у Другом).„Епицентри нерешених проблема“ које Хочевар има на уму, дакле, налазе се на оној адреси која је њему много доступнија него иједном Србину и ваљало би га питати је ли се он икад распитао код хрватске католичке сабраће свога ранга колико су они Срба побили или за колико су покланих Срба „дали опроста“ својим кољачима. И колико су их стотина хиљада покатоличили. И колико су српских владика и свештенослужитеља побили. И да ли је у тим покољима учествовало само 1.400 фрањеваца (којима су каме у руке, уместо – крижа, утурили Штросмајер и Штадлер) и нико из других католичких редова (таквих као што су бенедиктинци, језуити, доминиканци, исусовци, лазаристи и др.). И колико је све бискупа то надгледало и благосиљало. И колико је њих одмах после рата проглашено за ратне злочинце. И колико је таквих злочинаца, као Антуна Акшамовића – рецимо, Броз касније одликовао Орденом братства и јединства првог реда.
На сва та питања господин Хочевар добиће, извесно је, много бржи одговор у Ватикану и другде него у Србији. И било би лепо да својој католичкој пастви у Србији постави макар неко од тих питања. Могло би се догодити да добије одговоре и на она остала.
Др Драгољуб Петровић,
ред. проф. (у пензији)
