Рајица М: Држава или партија

Свакодневно по интернету читам текстове људи лаика, какав сам и сам, где се баве питањима Државе и државности. Постасмо мали државници и државотворци у наивној жељи да помогнемо себи и свом Србском роду. Толико смо наивни да не видимо да се наша Држава пред нашим очима претворила у Партију. И док ми пишемо о Државним губицима, Партија се опија Партијским добицима. Државу је створио народ за чувара општег добра и приватне својине сваког држављанина појединца. Човек је старији од Државе а не држава од човека. Држава је на нашим просторима уступила место Партији, Бог протеран шумским лажним Богом.

Све наше Партијом пројектоване путеве трасира Партијска полиција, невидљива, састављена од свих друштвених структура. Тајни полицајци Партијске полиције паралелно егзистирају у јавном животу на другим додељеним друштвеним улогама. Има их међу свим занимањима, од Епископа и Академика, до шибицара. Преко ових оданих службеника Партија има увид и врши апсолутну контролу свих структура друштва.

Док се узалудно бавимо питањима државности и суверенитета, дискутујемо о државним интересима, око нас се руше национални интереси а остварују партијски. Док народ губи, док га пљачкају, остављају без запослења и средстава за живот, једино Партија добија. Док Косово дају Шиптарима, Држава и народ губе а партија добија. Што Држави и народу горе то Партији боље. Партија је обезбедила себе омасовивши се кроз више различитих, по суштини истих сестринских партија тако да уз примену закона о изборима може бесмртно да влада ако од свег народа на изборе изађе само шире Партијашко чланство. Ми који нисмо Партија, Партији више нисмо ни потребни зато може да нас расипа као плеву.

Транзиционе реформе су друго име за рушење једне виртуелне реалности и успостављање друге. Наше друштвено корисне лажи, од братства-јединства до братоубиства, само су чинови и кулисе једне неискрене политичке представе која траје до последњег динара, марке, евра. Закулиса остаје тајна и за публику и за многе глумце. Глума је постала саставни део живота нашег народа. Естрада освојила многа срца, постали смо спортска нација доконих пивопија јелена и вајферта. Неко би се упитао, како је то могуће у време кад нам отимају државну територију и суверенитет. Све је могуће у свету побрканих лончића, кад звезде и шодер промене места а државу преотме Партија. Божија заповест не лажи, више не важи а правимо се да важи, ово се односи на оне који друштвени живот терају или воде а зову се владајућа Партија. Међу простим пуком још увек може да се нађе истина ако се добро устражи. На жалост више је заинтересованих трагача за коришћу, него за истином, који заврше у мрежама Партије. Тако нам ова наша непрекидна представа дотрајава од користи до користи.

Кроз друштвене поремећаје стижемо у реформе које су промена друштвених вредносних норми и стварање нове реалности за потребе новог, долазећег тренутка под руководством Партије. Границе нормале из године у годину постају све шире, тако многе некадашње општекужне друштвене поремећености данас постају нормала. Некад је у нашем народу постојала пословица која каже, човек се везује за реч а во за рогове. На срећу или несрећу вола, он још није доживео прогрес и још се везује за рогове, док је човек Партијско-друштвеним прогресом ослобођен испуњења задате речи. Во је дакле и даље остао во а човек се прогресом трансформисао у лажова. Релативна лаж која је тачка компромиса друштвеног живота, због захтева за све већим лагањем, из црне тачке прераста у црну рупу која гута људске душе и предаје их оцу лажи на вечни третман. За понеке који реформско кречење црног у бело немају слуха да прихвате као промену реалности, друштвени поремећаји се, заменом теза, зачас претворе у душевне поремећаје. Развезавши се свезе речи, Партијски кадрови лако се развезују и свеза савести, тако већина прописује норму и нормалу. Изван прописане норме зврји празнина непостојања. Само онај који је чврсто утемељен на стени која је Христос Господ може одолети навали бујица поремећаја друштвених вредности и не доживети пад у душевни поремећај, напротив уздиже се у више сфере духа.

Све реформе су систематско разграђивање грађевине сазидане на угаоном камену Господа Исуса Христа и успостављање Партије. Камен од угла који одбацише некадашњи зидари друштва, Партија књижевника и фарисеја, вечита је сметња настављачима владарске зидарије света.

Једна од заповести Божијих каже не кради, и стварно неки људи престаше да краду, не због своје побожности него због припадности Партији. Неколицина њих, којима крађа није грех него средство за испуњење себичних циљева, то, некад кривично дело за своје потребе прекрстише у способност. Способни не подлежу законском гоњењу док се лопови и даље кривично гоне. Неколицина способних, на нашу несрећу, припадала је оној групи људи друштвених зидара која се зове Партија и одлучује о нама који само спроводимо њене одлуке. Од тад Партија издаје својим верним члановима сертификате о способности и издиже их изнад мача закона.

Стицање друштвеног идентитета и сертификата о способности, повлачи са собом губитак личног идентитета и свакодневна је појава у овом нашем Партијашком друштву. Битност налазимо у себи или у друштву, како ко. Ни битност коју нађемо у себи, ни она коју добијемо од друштва не припада нама него дародавцу. Ако битност пронађемо у себи онда је њу ту оставио велики познавалац тајних одаја људске душе и срца Бог Отац. И заиста Он је у свако људско срце сакрио од своје битности и казао тражите и наћи ћете. Ако битност пронађемо изван нас у друштву, дародавац наше битности је Партија која управља свим друштвеним токовима. Свако од нас слободном вољом бира свој алтер-его Бога или Партију.

Наша етничка мајка Србија простором и временом омеђена и смањена у оквире Партије без дефинисаних Државних граница, нуди нам своју љубав и битност као и Отац Небески своју. Мајка, док је била верна Оцу, била је чедна и неподељена према свој деци, једнака према свима у љубави, и једнакост у љубави добијала од Оца Небеског. Чедност је врлина вере као и све остале врлине и састоји се од низа других врлина. Чедна мајка, чедна јој и деца. У случају кад мајка испољи неверност према Оцу изгуби се чедност а на њено се место зацари разврат. Уместо чедне мајке о деци се брине мајка Партија која је изневерила вечног мужа. Деца се поделе између Оца и мајке, једни више воле Оца други мајку, како деца тако и мајка. Једни остају синови, други постају пасторци а неке одбаци као странце.

У свету ограничених добара човек је човеку конкуренција. Тако каже увек ангажована Партијска наука, тако каже и капитал који премешта и горе и аксиоме у служби Партије. Мрзост опустошења пустоши људске душе. Србија се растаче у тишини, многи гласноговорници ћуте. Неупућени се питају шта је са Академијом Наука и Уметности, шта је са Удружењем Књижевника Србије, питају се гласно а ови к’о и сви мудраци овога света мудро ћуте. Шта је Академија и У.К.С. ако не два тела једне владајуће Партије. У Ове институције од националног значаја не улази се значајем дела него молбом за пријем, к’о у сваку политичку Партију. Преко удружења остварују се Уставна права, а у њих се мора учланити као у сваку партију. Ко се не учлани губи сва Уставна права мада у Уставу пише другачије.

Све институције и сва радна и извршна тела у Србији постоје, да би пред збланутим народом обезбеђивали алиби Партији која растаче Србију и Србадију за рачун интернационалне Партије. Сви звучни савети мудраца, само су сабрања лукавих пајаца који су уновчили свој страх од слободе и ропски служе Партији.

Фалсификовање стварности спроводи се под окриљем Партије, окретањем главе од истине и пристајањем на лажи које најамници Партијашке лажи сервирају уместо истине. Срозани са достојанства слободних синова Божијих на свезано робље у Партијском власништву, многи примише жиг на своју савест. Партија владајућих раздељена у неколико наводно разних партија у ствари је једна и иста, Партија оних који неће да служе него да владају, да живе од туђег а не од свог рада. Истински рад је потиснут институционализованим нерадом за који се многе жигосане савести јагме и додворавају Партијашима на власти. Наша Држава одавно није производна него финансирана Партијашким банкама М.М.Ф. зато се у њој не плаћа рад него нерад и ропска послушност Партији. Зато смо поробљени банкарским каматама које ће нам отети и државну својину и приватно власништво. За то време људи се забављају. Спортске, уметничке, културне, естрадне и друге секције под Партијском управом изазивају хистерију код оних Партијом распетих.

Жене Језавеље постадоше пророчице материјалистичке вере Партијашког матријархата. Материја односи победу над Хетеријом.

Али није све тако црно, све је ово добри Бог допустио. Нужда закон мења, како рекоше прави препартијски Срби, и ево долази време нужне одбране, пошто се закон Партије у чије смо руке предали своју одбрану претворио у нашег тиранина. Трпим док ми трпило не пукне а онда по тиранину свим силама.

Грешни раб Христове Слободе
Рајица Марковић