„Господ виде мајку која плаче због смрти сина и сажали се на њу (Лк. 7, 13). Другом приликом је био позван на свадбу и узе учешћа у породичној радости (Јн. 2, 2). Тиме је показао да Његовом Духу није противно да има удела у обичним радостима и жалостима. Тако чине и истински, побожни Хришћани, који са страхом проводе свој живот. Ипак, они праве разлику међу обичајима који владају у обичном животу.
Јер, међу њима има много тога на чему не може бити Божијег благовољења. Постоје обичаји који су изазвале страсти и који су измишљени ради њиховог задовољења; другима се храни једино сујета. Ко има Дух Христов, успеће да разликује добро од злог: једног ће се држати, а друго ће одбацивати. Онога који тако поступа, држећи се страха Божијег, други се не клоне. Премда он и не поступа по њиховом.
Јер, он увек дејствује у духу љубави и снисхођења према немоћима своје браће. Једино дух ревности, који превазилази меру, боде очи и производи раздвајања и дељења. Такав дух се никако не може уздржати од поучавања и опомињања. Први се брине једино о томе да своју породицу задржи у хришћанском настројењу. Мешање, пак, у туђа дела, он не сматра својим делом, говорећи у себи: „Ко мене постави за судију?“ Таквом кротошћу он изазива расположење свих, приводећи и друге уважавању његовог начина живота.
Самозвани учитељ, пак, и себе чини одбојним, и на добар поредак живота кога се држи навлачи негодовање. Смирење, хришћанско смирење је у таквим случајевима неопходно. Оно је извор хришћанске благоразумности, која уме добро да поступи у датим случајевима.“ Свети Теофан Затворник.
Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је у двадесету недељу по Духовдану Свету Архијерејску Литургију у Леушићима, уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона Епархије.
И ове недеље је Црква била пуна вернога народа, који је дошао да се помоли Богу са својим Владиком.
У својој беседи Владика Артемије је нагласио да је Господ Исус Христос, господар живота и смрти:
„Када су људи извршили страшни суд на Богом, кад су Господа осудили на распеће, кад су га подигли на Голготи на крст на коме је издахнуо, био сахрањен у Гетсиманском врту и три дана провео ту, Он је трећи дан васкрсао у слави својој и јавио се многима. Јавио се апостолима и другим људима, једном приликом и скупу од петстотина браће и тиме је Господ показао да је Он господар живота и смрти. И Он као васкрситељ мртвих, Он је дошао да људима дарује живот вечни. Без Њега вечног живота не би било. Све би се завршавало смрћу као што је и до Његовог доласка било.“
Након Свете Архијерејске Литургије верници су се укрепили на трпези љубави, коју је спремила настојатељица манастира у Леушићима мати Варвара, са својим сестрама у Христу.
Инфо служба
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.