Двадесетосма недеља по Духовдану у Новом Пазару

„Господ је ученицима говорио о своме страдању, али они нису ништа разумели: И ова реч беше сакривена од њих (Лк.18, 34). Касније су, пак, расуђивали да верујућима не приличи да знају ишта сем Исуса Христа, и то распетога. Док није дошло време, они ништа нису схватали о овој тајни. Пошто је, пак, дошло, они су је схватили и свима је пренели и разјаснили.

Тако бива и са свима, и то не само у односу на ову тајну, него и на сваку другу. Непојмљиво у почетку, временом постаје схватљиво. Наиме, зрак светлости улази у свест и разјашњава оно што је раније било тамно. Ко разјашњава? Сам Господ, благодат Духа која живи у верујућима, анђео хранитељ, а никако сам човек. Он је ту пријемник, а не стваралац.

При свему томе, нешто остаје несхватљиво читавог живота, и то не само за поједине људе, него и за цело човечанство. Човек је окружен несхватљивостима. Неке му се разјашњавају у току живота, а друге остају за други живот. Тамо ће се схватити. Исто бива чак и са богопросвећеним умовима. Због чега се то не открива сада? Због тога што је једно несхватљиво, те о њему не вреди говорити. Друго се, пак, не говори ради предострожности, тј. зато што би било штетно знати га пре времена.

У другом животу ће се много тога разјаснити, па ће се открити други предмети и друге тајне. Створени ум никако не може да избегне недостижне тајне. Ум бунтује против тих уза. Међутим, бунтовао или не, узе тајанствености се неће прекинути. Смири се горди уме под крепку руку Божију и веруј.“

Свети Теофан Затворник.

У недељу двадесетосму по Духовдану, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Новом Пазару, уз саслуживање протосинђела Варнаве, протосинђела Висариона и јерођакона Дамјана.

Светој Литургији присуствовало је много верника из Новог Пазара, Рашке, Косовске Митровице и других градова, упркос временским непогодама.

После Свете Тајне Причешћа којој су приступили верници, и након Свете Литургије, Епископ Артемије је одржао Пастирску беседу и нагласио: „Полазећи овамо браћо и сестре по овоме снегу помишљао сам да ли ће некога бити овде на молитви? И Богу хвала доживео сам велику радост што вас поред овога кијамета напољу, снега и леда, видим овако сабране заједно са вашом дечицом, који сте дошли овде да се заједно са нама Богу помолимо и припремимо себе за предстојеће празнике који нам долазе у сусрет, а то је свети отац Николај, долазак Божића, рођења Христовога и осталих празника који после тога долазе. Ово је једна браћо мала заједница и она ме подсећа на оне речи Христове: „Не бој се мало стадо јер беше воља оца вашега да вам даде царство.“ Ви и ако сте овде малобројни, ал не и тако малобројни Богу хвала, ипак ви сте овде онај квасац који у овоме граду и у овој околини треба да помогне и осталима да нађу прави пут спасења, да нађу пут истине, да нађу пут Светога Саве који је нажалост од многих данас заборављен и напуштен.“

Након Свете Литургије, присутни верници су се укрепили на трпези љубави, коју је спремио протосинђел Висарион са својом братијом.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.