Рајица М: Двери Српске рајско дрво живота

Последњих дана по интернет форумима, актуелно место заузима најављени улазак у политичку арену Србије, последњих дванаест година цењеног удружења родољубивих и Богољубивих Срба Двери српске. Уз сво поштовање, које је својим радом ово удружење стекло код родољубивог дела српског народа, намеће се питање, зашто и они у политичку арену. Питање намеће чињеница да у Србији и без њих има много и премного политичких организација и појединаца заинтересованих да владају овим народом, док у исто време нема искрене опозиције, заштитника народа.

Нема у Србији оних искрених Христових некорисних слугу, ако се изузму усамљени и маргинализовани, прогоњени појединци. Двери су по том питању нешто покушале и урадиле са српском мрежом, али можда не на најбољи могући начин. Посматрајући рад ове организације стиче се утисак, а ја нисам непогрешиви папа, дакле не тврдим да сам непогрешив, да Двери нису подједнако отворене за све теме које данас тиште Србију и које су битне за сагледавање ситуације у којој јесмо.

Једна од тих тема је и Српска Православна Црква која се све више удаљава од народне цркве и постаје црква однарођене елите. Мени лично не свиђа се и немање става по питању Епископа Артемија који се прогони на правди Бога. У том немању можда се и крије главни узрок ступања Двери српских у политичку арену Србије. Двери нису ни прве ни једине које својим учешћем у политичком животу само легализују ову симулацију живота на коју су Срби у већини принуђени.

О каквој се симулацији заправо ради и ко је финансира открива се чистим срцима која у симулацији не учествују, а која се може осликати једном премудрошћу Соломоновом „Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице као слуге“. То је верна слика виртуелног света који нуди демократска или зашто не револуционарна власт која преоте власт из Божије руке и предаде је у људске. Ова велика глобална циркуска шатра у шта се свет текућом револуцијом претворио, свако вече забавља оне које ће већ сутра бацити лавовима.

Лавови су данас све националне државе које изгубише аутентичну, суверену власт и посташе вазали светске владе, њени чиновници и марионете. Све институције ових бивших држава, садашњих лавова, нису ништа друго него зуби у чељусти лава. Између лавова и меса којим се лавови хране треба ископати провалију да би месо остало на непоједено у безбедној удаљености а лавови поцркали од глади.

То може да уради једино Српска Народна Православна Црква која ће се окупити око Светосавског Апостола Епископа Артемија. То је опасност за евроатлантистичку цркву и њене сателите који заједнички траже начин да заштите своје позиције у виртуелном реду реалног беспоретка. Наш живот много више покрећу наше навике него онај позив на савршенство упућен од Господа. Човек је створење Божије које се током целог свог живота привикава, како на добро тако и на зло у које га Бог ставља, или сам налази начине да се до њега дометне. У добру је лако добар бити како рече песник и владика, тако да се на добро некако много лакше привикавамо и теже се од њега растављамо. Људи из Двери српских према својим личним могућностима и губеру, вероватно никад не би могли да се протегну до Америке, Аустралије и многих других места на овој планетарној циркуској шатри где су били. Све је то неко моћан финансирао и не без разлога.

У Србији данас, како је било пре може се наслутити, у Цркви закон не постоји ради човека него човек ради закона. Христос је срушен. У свету закон је увек изнад човека, али ако се човек укључи у политичку арену стиче могућност да поново постане човек, додељивањем посланичког имунитета који га издиже изнад закона. Нажалост оно Божије с ким си онакав си важи и у тој арени где се човек врло брзо претвори у надчовека, да не кажем нешто горе. Од тад надчовек живи у рају, подчовек остаје у паклу из кога вуче корен дрвета живота у надчовечанском  рају, ово дрво својом крвљу и знојем залива подчовек а оно за узврат даје слатке плодове надчовеку. Плод је укусан и тако леп да мами да буде угрижен, ту је и кушач који наговара. После првог угриза следи други, за њим трећи и надчовек бива за век и векова савладан рајским блаженством.

Само на граници ова два света у немилосрдној пустињи слободе живи човек, хришћанин, одозго гоњен силом безакоња обученим у јагњећу кожу закона одоздо теран завишћу пакленог свезаног робља. На овом месту пустињске слободе данас се налази Преосвећени Епископ Артемије и ко зна колико још слободних и у слободу расутих да се не саставе. Србија не би била то што јесте, Божија, да јој Бог не даје правог човека за свако време а за најгоре време најбољег човека. Ово по злу најтеже време, оставило је милионе Срба без посла, прогоњене вуком безакоња у јагњећој кожи закона, којима тај вук данас отима куће и станове, да их међу собом подели у рају надчовека. И сам, сам један од тих гоњених Срба тако да знам шта причам. И гле, Бог даје Србима доброг, Светог човека и Доброг Пастира, који је спреман да положи свој живот за своје стадо. Овде је крај политике и крај закулисних мешетарских игара и окретање новог листа у Србији. Одлучност да се не изда Бог са једне стране и жеља да се освоји и сачува неправедни рај са друге. Нема ту више слободног маневарског простора за завођење. Оборени Христос устаде на ноге да још једном издигне човека изнад закона. Ако је Бог за нас ко ће против нас ! Нека нам је Бог свима у помоћи!!!

Ја, грешни раб Христове Слободе, Рајица Марковић из Крагујевца, православни  Србин, недостојни потомак Светих Симеона и Саве, благодат милост мир од Бога Оца и Господа нашега Исуса Христа, покајнички смерно просим од преосвећеног епископа Србске Православне Цркве благочестивог пастира Артемија!

Часни оче! Часним Крстом преданим Вам Светим Николајем и преподобним авом Јустином удостојисте се највише почасти у Србском роду, почасти верног чувара  Завета Србске, СветоСавске Цркве и бесмртног Христовог Апостолства. На Светим литургијама које Ваше преосвештенство врши, почели су да се дешавају Апостолски знаци, који ће се са пооштравањем прогона умножавати. Верски прогон никад није деловао под својим правим именом, увек се лажно представљао и своју лаж прикривао наводном Божијом службом.

Како рече сам Господ и Спаситељ наш, „Убијаће вас мислећи да Богу служе“. И заиста данас многи мисле да Богу служе, једино што не знају каквога су духа. Трипут нечисти, трижабасти, пуштени из сатанских дубина за потребе политичке демагогије, јуришају Србијом гонећи пречисти Дух Христов. Како у ширем телу Цркве, свенародном организму народа србског, тако и у оном ужем, покретачком, умно духовном делу, црквеној организацији. Богу хвала што Вас прогнаше међу нас, већ одбачене и непотребне органе свенародног организма, да нас, ако Бог да, поново васпоставите у живо тело Христово.

Радујемо се Вашем прогону, јер њиме цела Србија доби Доброга пастира. Пастиру Добри, умножише се зверски вуци па нас без зазора черече по домовима нашим, по двориштима нашим, чак и по Црквама и портама. Господ Бог допусти ово вучје време, не на нашу пропаст, него на славу Божју, подиже да обори и понизи да узвиси, Слава Богу!

Безаконују безаконици, изврнуше речи Божије, „Ко има даће му се а ко нема узеће му се и оно што има“ и кренуше у отимачину породичних кућа и имања, ради наплате дуговања оној држави која им не оствари Уставно право на рад. Готово све у Србији предаде душу у најам јеврејској камати,  судије и  лекари, и  полиција и влада, и држава, све што дише у систему, дише нечистим злим духом. Никога да се попне на кров и да виче, Изађи народе мој из јарма безакоња ако хоћеш сачувати душу, никога осим Вас.

Најамници сопствене смрти и духовне и физичке зверују жигосаних савести, суде против правде, уче против здравог разума, све за краткотрајно уживање у греху. Не знају жалостиви да и ђаволи невољно Богу служе по Његовом допуштењу, да нас верне утврде у вери. Кад нас, гоњене, они саберу и утврде, онда њима, неправим судијама, следи праведни суд и залужена плата.

Дакле, у Србији данас, православни Србин се не може обратити ни једној државној институцији по питању заштите Богом дарованих права. Устав и Закон Србије мајсторски су посвађани, кад су у питању остварења Уставних и Законских права, док су у складној симфонији по питању намета модерног харача лажно представљеног под именом законских обавеза. Безакоње се лажно представља као закон и неправедно гони оне поштеније Србе, који не пристају да се сналазе, хришћанима, непримереним средствима.

Чистима је све чисто и душа и дела и намере и ум и срце и такве обавезује чист живот у Духу Истине, живот као вечна стража пред свевидећим Божијим оком, који својом свемоћном руком праведне милује а неправеднима суди. Нечистоме је све нечисто и савест и ум и срце и душа, таквоме су сва средства на располагању, јер нема у њему страха Божијег. Такав ништа не ради по заповести Божијој, управља се једино тренутним интересом, и за њега важи оно чувено, језуитско, да циљ не бира средство.

У оваквом стању ствари у Србији не постоји верска слобода, ако се изузму секте које раде на рушењу хришћанства, којима је законски омогућено да нам на врата шаљу своје „проповеднике“ и нуде свој пропагандни антихришћански метеријал. Проблем Србије је свеопшта палост човека и свих инстуција човеком створених, а проблем свих проблема је учовечена Црква која падом у очовечење одступи од Бога. Она више није у стању да ствара људе усправно стојеће, са формираним животним ставом, који свој став, и своју Свету веру одлучно и бескомпромисно бране.

Уместо тога таква каква је, шурује са лажном елитом овога света, која јој омогућава да се ваља у раскоши. Људи којима из себе даје дух нису људи чиста срца, него, неискреног ума и пред Богом, и пред ближњим, и пред самим собом. Такви без гриже савести, наводно опране на недељној служби, учествују у раду државног механизма који је протерао Бога, а без Бога нема ни човека.

Тако изгледа антихришћанска арена овог времена, и тако изгледају лавовски зуби који као жито мељу данашње несвесне мученике. Црква се претвори у државу, држава се претвори у лажног бога сина пред којим се црква поклони, заборавивши речи са горе кушања „Клањај се Господу Богу своме и њему јединомe служи“. И та држава, која постаде лажни бог син, има свога бога оца у иностранству чије пројекте спроводи у земљи Србији.

Како ми СветоСавци никад нисмо признавали тог оца земаљског за истинског оца препознавши једном за свагда његову лажност и како смо увек били и остали верни Оцу Небеском, увек смо били мета његових освајачких планова, и никад му нисмо слали делегеције на поклоњење. Данас неки заблудели србски синови, одлазе му на покајање и поклоњење, он им ставља прстен на руку и коље угојено златно теле.

Преосвећени Владико! Опростите грешном црву, последњем међу последњима што се дрзнух да се на овај начин обратим, Вама у Србији првом, и за сад једином заступнику свих Срба пред Господом Неба и Земље. Због надасве познатог бескомпромисног пастирског става, Ви сте Божијим допуштењем прогнани са ваше Богом дане Епархије у централну Србију, да би сте својом харизмом, на правди Божијој гоњеног мученика и овде гоњењем расуте Србе сабрали у Христу Господу, да будемо сви једно тело, једног живог и истинитог Бога. Слава недокучивом промислу Божијем који све ради на наше спасење, чак и онда кад нам изгледа да ради против нас.

Пред нама је пролеће чијим доласком се повећава покретљивост прогнане србске сиротиње, којој Богу хвала припадам, и отвара се могућност организовања свенародних сабора СветоСавског народа ради концизног сагледавања црквено државне ситуације и доношења одговарајућих, макар унтар саборских обавезујућих одлука. Србска Црква и Држава не смеју пасти нити се Срби смеју препустити процесу претварања у бело робље светске сатанске владе. „Земан дошо ваља војевати, за Крст Часни крвцу прољевати“. Бити или не бити, живети у складу са предачким завештањем или се преселити код њих, својих Светих предака у Небеску Србију.

Слобода или смрт. Православље или смрт. СветоСавље или смрт.

Грешни Раб Христове Слободе
Рајица Марковић