Епископ Артемије: Светом Архијерејском Синоду

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1997, БРОЈ 3 (19), СТРАНЕ 13-16

Београд

ЗА САБОР

ИЗВЕШТАЈ СА ПУТА ПО ЕВРОПИ, А У ВЕЗИ КОСОВА

Част нам је доставити Светом архијерејском Синоду (ЗА САБОР) извештај о мисији трочлане Делегације Срба са Косова и Метохије, која је у времену од 05. до 20. априла т. г. боравила у неким земљама Западне Европе (Енглеска, Белгија, Немачка), а поводом такозваног „Косовског проблема“.

Ту трочлану Делегацију сачињавали су: Епископ рашко-призренски Артемије, г. Момчило Трајковић, председник Српског покрета отпора Косова и Метохије и Алекса – Аца Ракочевић, књижевник и подпредседник Српског покрета отпора. Ова посета је организована и реализована као део активности Светског сабора Срба са седиштем у Бриселу на челу са др Ђорђем Јовановићем, који су и заказали и уговорили пријеме Делегације код представника власти и парламената тих европских држава.

На том путу имали смо више сусрета и са нашим народом који се налази тамо на привременом раду, као у Лондону, Диселдорфу и Минхену. У Лондону смо били примљени и од Њ. К. Височанства Принца Александра са којим смо провели у разговору око четири и по сата. Он је показао велико интересовање за решавање Косовског питања, као и осталих проблема нагомиланих у нашем народу у задње време, и његови погледи углавном су се подударали са ставовима наше Делегације. Посебно је било говора о условима и могућностима успостављања у Србији уставне монархије, наравно када се најпре стекну сви неопходни услови за то, као јединог решења свеукупних проблема српског народа у целини. Он је спреман да се максимално ангажује у том смеру.

У Лондону нас је у име британског парламента (који је распуштен пред изборе) примио г. Iain Duncan Smith, представник Конзервативне странке у енглеском парламенту која има око 60 својих посланика. У Бриселу смо имали више сусрета са представницима како белгијског тако и фламанског парламента, као и у организацији PAX CHRISTI INTERNATIONAL (Међународна хришћанска организација за мир). У Бону смо имали четири пријема у Бундестагу, и то: 1. Код представника Социјал-демократске партије (СДП), г. Карстенса Фогта, председника за спољно-политичка питања; 2. У кабинету министра Кинкела, код г. Клауса Нојберта, заменика политичког директора кабинета, задужен за Србију; 3. У Одбору за спољно-политичка питања Бундестага код г. др Кристијана Шварца Шилинга, и 4. Код представника Зелене странке г. Ули Фишера, референта за људска права и г. Рајнхарда Вајсхуна, личног референта за спољно-политичка питања председника Герда Попеа.

На свим тим пријемима били смо лепо и љубазно примљени и саслушани од стране наших домаћина, да би затим и домаћини изнели своје виђење Косовског проблема и могућност његовог решавања.

Мисија ове Делегације Срба са Косова и Метохије била је од изузетно великог значаја. Она је дошла у право време. Јер то је први пут да о Косову говоре људи који на Косову живе и којих се то питање непосредно тиче. До сада су многи, звани и незвани, говорили о Косову и у име Срба са Косова, често не познавајући стварну суштину проблема, па чак и они који никада на Косову нису били, а камоли да су га доживели. Ми смо у свим овим сусретима најпре износили историјски оквир Косова и Метохије, њихов значај за Србе и Србију кроз 800 година, духовну садржину појма Косова и Метохије као свете српске земље на којој су изграђене многобројне наше светиње (преко 1300 цркава и манастира); демографске промене на овим просторима, нарочито у задњих 50 година, њихове узроке и последице, као и моментално стање односа Срба и Албанаца на Косову и Метохији. Најзад смо давали своју визију решења, а то је да се решење Косовског проблема не може тражити и наћи ни у репресивном приступу који има садашња актуелна власт у Београду, ни у сецесионистичкој тежњи косовских Албанаца, него једино негде у средини између те две крајности, а то значи да је решавање и решење Косовског проблема могуће само и једино у демократској, правној и економски јакој држави Србији, где би се на демократски начин, путем разговора и договора, тражио и нашао модус заједничког живота, при чему би се гарантовала и поштовала Албанцима сва она људска права предвиђена по међународном стандарду за националне мањине.

Наши саговорници немају много слуха нити су у стању да разумеју наше историјске и духовне разлоге по питању Косова и Метохије, али веома добро разумеју и слажу се са нама да је решење тога питања могуће само у демократизацији Србије, али и целог нашег окружења (Албаније, Македоније итд.), што једино може да гарантује и очува мир у овом делу Балкана и Европе. Наши саговорници су по први пут чули и сазнали да проблем Косова није само проблем Албанаца, него исто тако и проблем Срба који на Косову живе, односно проблем међусобних односа Срба и Албанаца на Косову, а не проблем територије. За сада нико од наших саговорника није подржавао идеју сецесије и нарушавања граница насилним путем, премда је један од њих (Карстенс Фогт) нагласио, да ако власти у Београду у догледно време не предузму ништа конкретно на решавању Косовског проблема, онда то може принудити међународну заједницу да подрже чак и опцију сецесије коју сада заступају само Албанци са Косова. На крају смо свим нашим саговорницима оставили писана документа, подкрепљена чињеницама које сведоче све оно што смо им усмено говорили, и то на енглеском или немачком језику, као и одговарајуће публикације (књиге) о Косову и Метохији ради што бољег упознавања суштине Косовског проблема.

Из свега реченога, очигледно је да се кључ решавања Косовског проблема налази у рукама власти и режима у Београду, који нажалост, бар до сада нису показивали ни мало воље и намере да то питање озбиљно решавају. Одлагање тога решења двоструко шкоди нашем народу. Прво, у овом стању ни рата ни мира, Срби све више одлазе са Косова, продају куће и имања, и тако Косово бива сваким даном све мање „српско“ без обзира да ли ће остати у границама Србије, као њена „неотуђива“ територија. Друго, међународна заједница већ губи стрпљење посматрајући годинама репресију београдског режима коју исти врши над „већинским народом на Косову“. Чак и најновије пројаве тероризма на Косову и Метохији посматрају као неку, чак донекле и оправдану, реакцију на бруталност београдског режима.

Зато, сматрамо, неопходно је да СПЦ саборно подигне свој глас у заштиту најсветије српске духовне колевке Косова и Метохије и читавог културног, духовног и историјског наслеђа на тим просторима, упозна цео српски народ о опасности која се наднела над Косовом и Метохијом, указујући на одговорност званичних власти у Републици Србији, захтевајући одлучно од истих да хитно и без одлагања приступе конкретном решавању Косовског проблема, кроз демократизацију саме Србије. Не учинимо ли то, можемо сутра бити одговорни за судбину Косова и Метохије, која може бити и гора и трагичнија од судбине Републике Српске Крајине и Републике Српске. Тада ће бити узалудно нарицати и оптуживати читав свет, јер ћемо сами бити криви за све што нас задеси, ако на време не учинимо што смо дужни чинити.

Светом архијерејском Синоду и Сабору одан у Господу

Епископ рашко-призренски

+ Артемије