Годишњи помен Мирославу Стеванчевићу

У манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, 8. октобра 2022. године, служена је Заупокојена Литургија а потом и годишњи парастос новопрестављеном слуги Божјем  Мирославу Стеванчевићу, ктитору поменуте обитељи. Заупокојену Литургију је служио протосинђел Игњатије (Станић) а парастос Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум уз саслужење протосинђела Игњатија (Станића), јеромонаха Пајсија (Марковића), протојереја Жељка Марића и јерођакона Симеона (Васића).

На парастосу се присутнима пригодном беседом обратио Владика Наум говорећи о врлинама брата Мирослава:

„Браћо и сестре, поред молитве за покој душе и благодарности брату Мирославу, ту смо и да се подсетимо на његов живот, да нам он буде надахнуће како треба живети у овоме свету. Он је био прави пример доброга хришћанина. Није био он ктитор који цркве гради а Богу се не моли, него и цркве гради и Богу се моли. Доказао је он то својим примером. Овде је по неколико месеци у току године долазио да се са нама Богу моли. Присуствовао је сваком богослужењу. Живео као и сви ми овде у манастиру, што би народ рекао „барабар са нама“ и тако показао да је још и молитвеник Божији. Дакле, угледајмо се на његов пример, потрудимо се да будемо као он, да не будемо везани ни за шта земаљско, да нам новац, злато и сребро буде као прашина, као паучина, што је заиста њему и било. Да се молимо Богу као што се и он молио, да верујемо православно као што је и он православно веровао. Сећате се како је у цркви док је читао Символ вере нарочито истицао оно „У једну свету, саборну и апостолску Цркву“, то је наглашавао. Знао је, дакле, коме је дао манастир, знао је ко је владика Артемије и његово монаштво, знао је зашта се они боре, па се срцем прикључио, не само телом. Нека му Господ због свега тога подари рајско насеље.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне коју је приредило манастирско братство.

Бог душу да прости нашем драгом брату Мирославу и подари му рајско насеље.

Вечан му спомен.

Инфо служба