Горица Т: Молитва моја… Господу

Господе, молимо Те благог и милостивог да нас не лишиш наде, да нас не оставиш да чамимо у својим заблудама и маловерју, да нас ојачаш и да нас сваког страха ослободиш, сем страха Твојега… Господе, преклињемо Те, прими ову молитву што се извила из понора срца рањених и не допусти даља страдања рода СРБскога…

Господе, допустио си да вековни непријатељи наши све своје поразе претворе у победу, да нас понизе, да наше СРБско име с презиром изговарају, да нам срце отимају, да нам на душу кидишу…

Господе, знамо, грешни смо, од Тебе смо се отпадили. Опрости, преклињемо Те. А страдао је и отпадао наш несрећни народ од када су Те комунисти са СРБским именом и презименом сахранили, од када су Теби Свемогућем у чело пуцали, од када је на све ћутке или уз благо негодовање пристајао… Опрости нам, Господе, спаси нас . Не допусти, Господе, даље страдање и нове падове народа нашега! Знамо да смо грешни, јер када би и Тебе и себе више поштовали, и на нас би другим очима гледали…

Господе Исусе Христе, Боже наш, сачувај и спаси нас од екумениста и пацифиста који џиновским корацима јуре у Унију са римским папом, који јуре у његов јеретички и, за нас Србе, смртоносни загрљај.

Господе, сачувај Лађу Србске Православне Цркве, јер Ти си јој, Господе, једини кормилар. Само се у Тебе, Господе, уздамо. Све смо изгубили, само Тебе имамо.

Господе, вапијемо Ти у безнађу и очајању, не дај да нашу свету Лађу са трона Твога слуге, а нашега духовнога оца, Светога Саве, усмере у царство мрака, у гротло мржње, злочина и порока.

Господе, чујеш ли шта се са трона Светога Саве говори, без страха Твога и без стида пред народом: Предстојатељ СРБске цркве за себе каже да је екумениста и пацифиста?! И још рече: ,,да оног погрома у Хрватској током последњег рата и касније не би било да су односи наши били ближи и да је било разговора.“

А који је, Господе, то ближи и јаснији однос од односа Вукашина из Клепаца и његовог џелата који у руци држи србосек?

Који је то ближи и јаснији однос од Јасеновца, Јадовна и бројних јама „због крста са три прста“?

Да ли је могуће, Господе, да онај који седи на трону Светога Саве не зна за Савину опоруку: „Срби, народ мој, Христови су, а не папини“.

Зар садашњи „патријарх – екумениста и пацифиста“ не зна да је Свети Владика Николај, поводом потписивања Конкордата 29.08.1937. год. изговорио и следеће:

„Но, одакле дуну тај тајанствени ветар што усколеба језеро нашег живота и подиже буру? Кад сам био у Јерусалиму, рекли су ми једнога дана, да не треба да излазим из куће, јер је дунуо ветар из Мисира. То је заиста чудан ветар. Не осећаш га да дува, али он је ту и од њега се кваре уши и очи. Тајанствени ветар који је произвео буру код нас личи на тај мисирски ветар. Он је дунуо из прекомора. Тај ветар тајанствено удара на нашу земљу још од Светога Саве.“

И знамо да је Свети Сава СРБску земљу чувао и сачувао од овога злог ветра. А шта се сада ради са трона Светога Саве?!

Речено је: „По делима њиховим препознаћете их.“

И препознајемо: Док се здушно залагао да папа римски дође у Ниш, док је ширио руке у знак добродошлице, Предстојатељ СПЦ изрекао је страшну мисао: „Што виси нека отпадне“, са јасном поруком да се то односи на преосвећеног владику Артемија и његово верно монаштво, што завереници против правоверја и благочешћа у СПЦ с радошћу дочекаше. А зар Свети оци још давно не казаше ко је од Бога отпао?! И зар нам не оставише свето предање – Једну Свету Саборну и Апостолску Цркву? Као да смо сви слепи код очију и да не видимо ко је отпао и ко „виси“?

Брутално гажење Светог Предања и канонског поретка које је већ неко време спровођено у Цркви, озакоњено је доласком на патријаршијски трон Иринеја Нишког и посведочено паљењем свећа у синагоги. Господе, зар патријарх СРБски и то сме и може?!

Србски народ зна да је хајка на преосвећеног владику Артемија испланирана и припремљена у истим центрима у којима су пројектовани и створени Маркале, Сребреница, Рачак…

И зна да су СРБство очували јунаци и молитвеници пред Господом….

Народ узалуд чека глас патријарха. То што чује, најчешће, не препознаје као глас пастира. Зато је део народа, збуњен, изненађен, у неверици…

Док разуларена и необуздана руља белосветских хуља кидише на душе наше и виче „Распни СРБију, растргни СРБију!“, док свакога који погуби СРБина награђују и проглашавају херојима, Београдска Патријаршија ћути! И кад проговори, говори немушто и удворички.

Чини се да је политика зацарила и у овој, Божанској творевини, да је све ставила на продају и под контролу… А сме ли Црква да то допусти и да на то пристане?!

Највећег убицу и заштитника убица СРБскога народа Предстојатељ Београдске Патријаршије назива „сестринском црквом“!

Одмах по запоседању патријаршијског трона изјавио да је његова лична жеља да папа дође у Ниш.

Питамо се: зашто би папа долазио у Ниш? Зар није боље да они који за папом жуде оду у Рим? И да тамо и остану.

Када је следећи пут изразио жељу да папа дође у Ниш, изразио је и своје жаљење, јер „још није сазрело време за долазак римског папе, због још увек свежег сећања на последице потоњих ратова и због тога што у Србији живи много избеглица, па папа не би био безбедан“.

Господе, преклињемо Те, учини да нико и никад више не нанесе бол нашој прогнаној браћи и сестрама! Господе, не допусти никоме, па ни патријарху, да их клеветама обескућене и обесправљене неоснованим оптужбама каменује! Да им живе ране сољу посипа!

Господе, учини да Предстојатељ СПЦ спозна за последице геноцида над Србима који се спроводи под патронатом Ватикана! Господе, не допусти да се геноцид над Србима преко Дрине и на Косову и Метохији заборави! Невина крв вапи за Истином, Господе!

Господе, учини да Предстојатељ СПЦ сазна за пацовске канале! Да спозна ко их је створио и ко их је и како финансирао! Учини, Господе, да Предстојатељ СПЦ не буде трубач који свира на спавање… Господе, дај да Предстојатељ СПЦ буде трубач који труби на устајање, на покрет, на јуриш за одбрану вере и Отачества!

У Загребу, приликом посете највиших представника Београдске Патријаршије чули смо запањујуће изјаве, млаке, снисходљиве, поданичке. Неправославне. НеСРБске.

Читава посета само је једна у низу екуменистичких представа које нам приређују „пастири“ и „чувари светосавља“.

Док нам се руга цео свет, док нам пљују у лице, док нас ударају, бездушно и крвнички шамарају, док нам кидају делове тела, док нас крв облива и док нас све то ужасно боли, знамо да се та љага може опрати и молимо се Господу да нам да снаге да је сву сперемо са окаљанога лица свог.

Срамота коју нам наносе они који представљају СПЦ и које гледасмо како дају запањујуће изјаве док седе испод слике Алојзија Степинца, идеолога усташке идеје и заштитника усташких кољача, не може се ничим опрати, ни очистити. Господе, дај нам снаге да ову срамоту преживимо!

А зар нам наши свети преци не оставише аманет да је образ оно што треба чувати? И кад су робовали, и кад су гладовали, образ су чували и сачували. Сетимо се бројних мученика за веру, јер наша света, Православна вера на мученицима почива и мучеништвом живи! Сетимо се само патријараха СРБских – заштитника народних, мученика и страдалника, сетимо се једног од последњих мученика, Варнаве Настића! Слава им и вечни спомен!

А данас?!

Може ли, и сме ли, патијарх СРБски да не чује јауке и крике Јасеновачких новомученика и страдалника по хрватским стратиштима док је у посети „лијепој њиховој“?!

Може ли, и сме ли, патријарх СРБски да не чује вапај СРБских душа док се покољ над њима врши у НДХазији, ондашњој и данашњој?! И на чемерном и окупираном Косову и Метохији! И по свим СРБским крајевима где још царује комунизам преобучен у екуменизам.

„Ако ниси ни хладан ни врућ, избљуваћу те“… речено је.

Велики део народа комунизмом и безбожјем ослепљен корача за белом паном, митром и мантијом. Слепо. Као за Вођом Радоја Домановића!

Сведоци смо: Предстојатељ СРБске Цркве постао је проповедник нове светске религије – екуменизма – свејереси – по светом о. Јустину, и тиме проповедник Новог светског поретка! Господе, уразуми! Господе, не допусти, преклињемо Те!

Предстојатељ СРБске Цркве у Загребу каже да он лично нема ништа против тога да се у Јасеновцу и Вуковару?! служи заједничка молитва, али се жали да „ми имамо неке зилоте, који би то и те како искористили, што би се онда негативно одразило у народу“… И ни једном речју не спомену Јасеновац, тај неизбрисив „резултат блиских односа“ Степинца и папе Пија XII?!

Ко се више наругао СРБском народу и СРБским жртвама: Папа римски када је за свеца прогласио Степинца или „СРБски тријумвират“ на челу са патијархом Иринејем када је снисходљинво и сервилно разговарао и онако срамно одговарао Степинчевим следбеницима?

„Људски је пасти, сатански је остати у греху“ поучио нас је наш свети владика Николај.

Докле год је човек жив, има покајања. А дотле има и спасења.

Господе, помози!

Учини да се покају! Учини, Господе, да схвате да „зближавање са папистима“ значи да они остану, а ми, Православни да нестанемо!

Зар симболика коју носи планирани и помпезно најављени крст на Винику, о чијој изградњи се јасно одредио и патријарх СПЦ, а о чему смо безброј пута гледали на ТВ и читали по свим новинама, није свима јасна?

Знамо, води се специјални рат против Богочовека Христа и СРБа који божанском теже.

Ако се ћутањем издаје Бог, шта треба рећи за саучесништво?!

Народ са болом у души запажа: Исувише је светског, а премало духовног код садашњег наследника светосавскога трона. И његовог најближег окружења. Белосветска безбожничка тиранија и упорно усађивање кривице и комплекса ниже вредности Србском народу оставила је видне последице чак и на духовнике, којима је дат већи терет него што могу да понесу. Осећа то народ, али и зна, да онај који предводи, нема право на страх, на издају…

Господе, преклињемо Те, избави нас из тмине маловерја и страха, и управи на Твој узани пут Истине и Светлости.

Устрептала душа жељна Господа осећа ледени загрљај сатанске интернационале, чује ватрено упозорење св. Владике Николаја:

„Нека се свако врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом“ и вапи:

Господе, учини да СРБски народ воде они који виде, који се не боје никога, сем Тебе и који „на брду стоје“!

Господе, не дај да нам униште веру у Тебе!

Господе, учини да се и овај удар Ватикана на СПЦ преко екумениста и пацифиста, распламса у буктињу вере и да Твој Србски народ покајањем очишћен разоткрије и сажеже све антиправославне подвале, да одбаци све пошасти са тела Свете наше Цркве!

Господе, помози верном народу Твом да очува име СРБско и Веру Православну!

Ниш,
Новембар, 2012.г.                            Горица Тркуља