Хаковање Светосавског софтвера

Све делатности спиритиста, хуманиста, атеиста, комуниста, сајентолога, масона, паписта, хипика, рокера, панкера, јогина, ријалитија, еxit-уса итд, итсл, кратко речено је хаковање светосавског софтвера у нас православних Срба. Препреденији хакери нас убедише, научно, да смо постали од мајмуна и да се савршени организми развијају из коацервата, из прљаве Опаринове воде, а беше научних „истина“ да је жирафи порастао врат јер се пружала да обрсти високо дрвеће (као да није било ниског растиња). А тврде и да је јајна ћелија тако мулти- потентна да је и безгрешно зачеће Господа нашег малтене редовна појава (додуше никад забележена ни пре ни после ваплоћења), али тако конструише неразумни разум своје научне теорије.

Тај софтвер нам је наш Господ Исус Христос оставио и предао преко Немањиног сина Растка. А крвници јаки и опаки, и хардвер им смета. Прво огњем и мачем, па од кад је пронађено врћено железо кратежом и метком, па Јункерс и масершмит, па „Штуке“, па усташка кама и коначно томахавк ракете, касетне бомбе и уранијум да затре светосавске Србе. Турци су прибегли уништавању хардвера, тиме најдиректније и софтвера, тако што су спалили мошти Светог Саве србског. А кад смо претекли и телом и духом онда се досетише: „Не убијајте их, кварите их“!

Године 1207. Свети Сава преноси мошти свога оца Симеона Немање из Хиландара у Србију јер су крсташи из Солунске Краљевине, први суседи Свете Горе, вршили притисак на монахе. Сем политичког и економског притиска, често су тражили да се Светогорци одрекну догмата православне вере. Свети је због својих саплеменика, нас Срба, напустио и Свету Гору и попут старих светих говорио Богу Ако спасавајући спасеш народ овај, ако ли НЕ , онда и мене испиши из књига живих. Овакав бол за отачаством данас има наш прогнани Владика Артемије.

Где ми сада да носимо Светог Симеона мироточивог кад имамо змију у недрима, патријарха СВЕЈЕРЕТИКА, а епископе-бискупе и богослове-паписте? Да би овима из наше Цркве помогла, световна власт у Србији здушно ради на разсрбљивању Срба убацујући у наш софтвер вирусе самоосуђивања, црве осећаја кривице, да сами дођемо до Карађозовог одговора у „Проклетој Авлији“ на питање: За шта је крив?

Крив је што је жив!

„Докле ће се Боже, ругати насилник? Хоће ли довјека противник пркосити имену Твојему?
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио Звијезде и Сунце.
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, а народ безумни не мари за име Твоје.
Устани Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!“

Псалам 73.

ХВ!
МетоХија КосоВска