Хорепископ Максим: Без јединства у православној вери нема заједнице Светога Духа

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2019, број 35-36 (101-102), стр.31-33

А било је и лажних пророка у народу,
као што ће и међу вама бити лажних учитеља,
који ће унијети јереси погибли,
и одрицаће се Господара који их искупи
и довешће себи наглу погибао
И многи ће поћи за њиховим нечистотама,
због којих ће се похулити на Пут истине.
И у лакомству искоришћаваће вас варљивим ријечима;
њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дријема.
(2. Пет. 2, 1–3)

Колико ове речи светог апостола звуче страшно, у истој мери делују опомињуће, буде нас и позивају на стражу, како бисмо такве лажне учитеље препознавали и данас и у свим временима и клонили се њихове лажне науке коју шире. Мењање вере православне и одступање од светоотачког предања јесте и биће увек најгора невоља за Цркву, свети апостоли и свети оци су такве лажне учитеље у вери називали највећим непријатељима Цркве и нашег спасења у њој и још други свети апостол вели за такве: ријеч њихова као жива рана разједаће око себе (2. Тим. 2, 17). Реч таквих разједа истину вере православне, у којој је садржана тајна нашег спасења и без које спасења нема, нити Цркве Божје, заједно са тим њихова кривоверна реч разједа и Цркву и њену саборност, јединство, мир и поредак, будући да је све у Цркви утемељено на богооткривеној, богопреданој, апостолској, светоотачкој истини наше свете вере православне, а она је све то, што напред набројасмо, само ако је непромењена, неизмењена, непреиначена.
Један од таквих лажних учитеља данас клевеће преосвећеног владику Артемија и његову паству да немају заједницу Духа Светога, прикривајући том клеветом једну страшну истину, а то је да у Српској православној цркви и шире данас нема главног предуслова за заједницу Духа Светога, а то је ЈЕДИНСТВО ВЕРЕ православне, односно јединство у вери православној. Тај предуслов је разрушен екуменистичком јереси и осталим новачењима у вери која је прате. Да је тако лажни учитељ и лажни учитељи то најуверљивије сведоче, тиме што бестидно и непрекинуто проповедају веру по свом личном нахођењу и произвољном мудровању и домишљању, а не по светим оцима. Без реалног јединства у чистој и непромењеној вери православној, а не неког патетичног, административно-формалног јединства са неправославним патријархом и епископима, не може се говорити о заједници као Цркви, посебно не о заједници Светога Духа. Није ново да лажни учитељ и њему слични, закидају светоотачко предање, литургијско и догматско, тј. мењају и lex orandi и lex credendi, тј. и правило молитве-богослужења и правило вере, та два правила су једно и неодвојиво; није ново да из тог предања узимају само неке делове, насилно их чупајући из светоотачког смисла, схватања и контекста, тиме нарушавајући истинитост и свештену, смислену целовитост истога. Како год било, и на нову и на стару лаж треба одговорити увек савременом, живом, животном и актуелном јеванђелском и светоотачком истином, те на напред поменуту клевету одговарамо православном истином израженом сажето у светоотачком тумачењу свете литургије једног светогорца, конкретно оног дела литургије у коме су садржане речи јединство вере и заједница Духа Светога, погрешно и клеветнички тумачене од стране лажног учитеља. Лажне учитеље (небитно је да ли се они зову Јуда или Арије – исти је то легион непријатеља Божјих), именом не морамо помињати, сами ће се показати и јавити, као и досад, сами ће се идентификовати тиме што ће уместо светоотачког учења, и надаље подметати своје – оно лажно, новотарско, клевећући на Бога и на слуге Његове.

У наредним редовима је укратко, али сажето, изложено православно тумачење напред наведених, молитвених, прозбених, литургијских речи.
„Прозба: Измоливши јединство вере и заједницу Светога Духа, сами себе и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо.[1]

Народ: Теби, Господе.
Јединство вере је предуслов да бисмо били примљени у јединство божанствене Евхаристије. Због тога, пре но што приступимо путиру Живота, иштемо од Господа да нас одржи у јединству вере. Црква је једно Тело Христово. Зато треба да има и једну душу, једно срце и једна уста. „Јер ево шта је јединство вере: када смо сви једно, када сви једнако доживљавамо дубоку везу“[2] вере и љубави.
Једна вера нам омогућује да се нахранимо једним Хлебом живота. Свети Игнатије Богоносац пише: „Сабирајте се са једном вером и у име Исуса Христа… свештенодејствујући један Хлеб, а он је лек за бесмртност.“[3] Ту једну, свету и апостолску веру, пошто ју је примила, Црква „брижљиво чува… Верује у њу тако, као да има једну душу и једно срце. Проповеда, поучава и шири веру таквим сагласјем, као да има једна уста… Као што је сунце, та творевина Божија, целоме свету једно и исто, тако и поука истине свуда сија и просветљава све људе који желе да дођу до њеног познања“ (Свети Иринеј[4].
У Цркви је све заједничко: заједничка је наша вера, заједничка је нада, а заједничка је и наша љубав. Света Црква је, пише преподобни Максим Исповедник, одраз и образ Божији. Као што Он, као Створитељ, Својом неизмерном силом и премудрошћу одржава сједињеним све што је створио, тако и Црва одржава верне у нераскидивом јединству[5] благодаћу и призвањем вере.[6]

Чврсту међусобну повезаност верних рађа свето Крштење, освећује свето Миропомазање, а храни и крепи божанствено Причешће. Зато Тајној Вечери могу да присуствују само они који припадају јединству вере. Црква одриче некрштенима храну непропадивости, јер зна да ако се неко такав кришом причести, појешће суд вечни на своју осуду.[7] Не могу да имају удела у Животу они који немају удела у Истини. Не могу имати заједницу Светога Духа они који не припадају јединству вере. Заједнички Путир има за предуслов заједничку веру.
Света Црква одриче јеретицима да приступају светом Причешћу. Одбија и литургијско општење са иновернима, то јест да се моли са њима. Неки у томе виде некакву ускогрудост и не схватају љубав Мајке Цркве.[8] Али, она се жудно моли да се сваки човек у покајању обрати, јер добро зна да би привидно „причешће“ нашкодило самим иновернима, а уједно би довело до слабљења вере код неких верних. Сви они који живе у јединству вере осећају човекољубље Мајке Цркве. Чују како Њено материнско срце болно куца тугујући за сваким човеком, виде како изгара од љубави према свима: према безверницима и оглашенима, онима далеко од вере и онима близу ње.“[9]

———————
[1] Прозбена јектенија на светој литургији.

[2] Свети Јован Златоуст, На Посланицу Ефесцима 11, 3, PG 62, 83.

[3]Ефесцима 20, B 2, 268.

[4] Против јереси 1, 10, 2, SC 264, 159–160

[5]Односно, као што Бог све сједињује у Себи, сву твар, као њен Творац, како вели свети Максим Исповедник, тако смо и ми православни у Цркви сви сједињени једном те истом вером у Једног те Истог Бога. Та вера, јеванђелска, апостолска и светоотачка све у Цркви сједињује, свезом благодати, и она је главни предуслов таквог свештеног, благодатног нашег јединства у Цркви. Та непромењена вера све у Цркви сједињује у једно Тело Христово, тј. Цркву, и мале и велике и старе и младе, све нације и расе људи, који ту веру, веру православну, исповедају, у тој вери се крсте и живе (+ хеп. Максим).

[6]Упор. Мистагогија 24, PG 91, 705B.

[7]Упор. Установе апостолске, 7, 25, PG 1, 1017В.

[8]Подвлачење наше, +хеп. Максим.

[9] Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, 2007. (Изворник: ΙΕΡΟΜΟΝΑΧΟΥ ΓΡΗΓΟΡΙΟΥ Η ΘΕΙΑ ΛΕΙΤΟΥΡΓΙΑ ΣΧΟΛΙΑ Β. Η. ΘΕΙΑ ΛΕΙΤΟΥΡΓΙΑ), Београд, Образ Светачки.