Храмовна слава и рукоположење у манастиру светог првомученика и архиђакона Стефана у Ариљу

Дана 2/15. августа, када Света Црква прославља Откриће и пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, истоимени манастир ЕРП у егзилу у Ариљу свечано је прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Варсануфија (Стошића), протосинђелa Романa (Папићa), протосинђела Прохора (Ацковића), протосинђела Јована (Узелца), јеромонаха Симеона (Весића), јереја Добрице Чакаревића, јерођакона Дионисија (Морачанина), јерођакона Методија (Ђурђевића), ђакона Зорана Крстића и јерођакона Михаила (Крговића). Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 300 верника из разних крајева наше отаџбине. Неки од њих су се причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим.

У току Литургије Владика Артемије је у чин јерођакона рукоположио сабрата ове свете обитељи монаха Михаила (Крговића).

Након Литургије Владика Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Светог архиђакона Стефана принели манастирско братство и овогодишњи домаћин славе: Милован Вранић из Ариља. За наредну годину пријавили су се: Гордана Гавриловић, Зорица Петровић и Стоја Димитријевић, сви из Ариља.

Архипастирском беседом присутном народу обратио се Владика Наум. Владика је најпре говорио о светом архиђакону Стефану као о једном од великих сведока Васкрслог Господа Исуса Христа, препуног вере и љубави према Господу, а потом поучио верни народ:

„Смирење сједињено са светом вером Православном моћно је да нас узведе у рајска насеља, да нам дарује сваку Јеванђелску врлину. Смирење је, дакле, мајка свих врлина. Смирење је имао свети Стефан, због тога му је Господ дао савршену љубав. Дакле, онај ко хоће да служи Господу мора да се моли као свети пророк Давид: „Види смирење моје и труд мој и опрости све грехе моје„, опрости све грехе моје Господе. Дакле, да не очекује плату и исплату због свог труда, јер то је, браћо и сестре, неразумно. Неразумно је да ми због свог труда тражимо да нам Господ узврати, да кажемо Господу: „Господе ја се трудим, ја идем у цркву, ја постим, ја се исповедам, чиним свако добро дело, плати ми праведно јер сам заслужио Рај.“ Не треба тако, браћо и сестре, него и поред свих својих добрих дела да кажемо: „Ми смо непотребне слуге и чинили смо само оно што смо дужни били чинити и тешко нама ако то не чинимо“, тако говори смирен човек. А онда када га вређају, када га каменују клеветама и увредама и осталим искушењима, он се моли као свети Стефан: „Не урачунај им грех овај Господе, јер не знају шта раде“, као и Господ на Голготи, браћо и сестре: „Боже, опрости им јер не знају шта раде„. То је савршена љубав. Дакле, ако трпимо све Христа ради, душа се смирава, смањује се наше самољубље, наша гордост, страсти се смањују и онда човек достиже до мере савршене љубави, не само према ближњима, него и према непријатељима својим, достиже до савршене љубави, какву је имао свети архиђакон и првомученик Стефан.“

Празнично славље настављено је трпезом љубави коју су припремили братство манастира и овогодишњи домаћини славе. Том приликом најмлађи чланови ове благодатне катакомбе извели су пригодни програм.

Инфо служба

Све беседе Хорепископа Наума налазе се овде.