Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА / Катакомбе / Храмовна слава у манастиру Преподобномученика ђакона Авакума

Храмовна слава у манастиру Преподобномученика ђакона Авакума

На дан спомена Светих преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија, 30. децембра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је, поводом храмовне славе, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобномученика ђакона Авакума у Новој Тополи у Републици Српској, уз саслужење више свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 80 светосаваца. Након Свете Литургије Епископ Ксенофонт је обавио чин резања славског колача и благосиљања кољива које су у част Светог преподобномучаника ђакона Авакума принели старешина манастира протосинђел Прохор (Ацковић) и овогодишњи домаћини славе Горан и Маја Лукић са породицом из Бања Луке. За домаћина славе за идућу годину пријавили су се Синиша Јерковић из Бања Луке, Јела Рајић из Бања Луке и Миливоје Зарић из Лознице.

У својој беседи Владика Ксенофонт је поучио присутни народ:

„Није јасно српском народу који није спреман да понови данас ове ријечи ђакона Авакума „Срб је Христов, радује се смрти“, него се српски народ са осталим народима, како православним тако и оним неправославним, незнабожачким повео за оним што данас зову западне вриједности, па кренуо за западним вриједностима, западне вриједности које не воде овдје на земљи у смрт, него овдје на зрмљи воде у једно привидно благостање, један привидни мир, а онда како премудри Соломон каже: „Многи се пут човјеку чини пробитачан, а крај је његов на самоме дну пакла“. Ту су, нажалост, кренули многи припадници нашега народа не знајући и не схватајући, и не бивајући спремни на крст и на страдање и на колац. У ствари овај колац је исто што и крст, као крст на коме је Господ Христос био разапет, тако и незнабожачки Турци као на крст разапињаху и прикиваху те наше претходнике који су живјели у то страшно врјеме турскога зулума и турскога јарма овдје и многе прије њих, и нису се плашили и нису се бојали него су тако исповједали вјеру хришћанску, вјеру православну.

Бивајући свјесни својих слабости, бивајући свјесни својих немоћи али и бивајући свјесни Господа Христа свемоћнога који тај мач,. не само што Он мачем расјеца, него тај мач духовни даје и нама у руке да и ми сасјечемо око себе све непријатељске нападе, све стријеле ђавоље које на нас ђаво испаљује, да тим мачем, дакле, сасјецамо све око себе, да тим мачем бивамо и ми укрепљени, да тим мачем и ми бивамо спремни на та најсрашнија страдања која су можда и нама намјењена, не знамо шта доноси дан, а шта доноси ноћ, не знамо шта ће бити сутра, али оно што знамо и у шта се надамо да ћемо уз помоћ Божију да останемо и да опстанемо и да издржимо и да нећемо вјеру православну да предамо овим вјетровима са ма које стране дували.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба

Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.