Храмовна слава у катакомби Светог Илије у Младенову

Великог старозаветног угодника Божјег, боговидца, чудотворца и ревнитеља вере Божје, Светог Пророка Илију, Света Црква прославља 20. јула/2. августа. Њему је посвећена катакомба Епархије рашко-призренске у егзилу у селу Младенову, недалеко од Бачке Паланке. И ове године катакомба је своју храмовну славу свечано прославила Светом Архијерејском Литургијом. Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум уз саслужење: протојереја Жељка (Марића), протосинђела Иринеја (Ристића), јереја Славена (Стевановића), јерођакона Пајсија (Марковића) и јерођакона Дионисија (Морачанина). Литургији је присуствовао Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, и око 60 верника, углавном из српске Војводине.

Након Литургије Владика Наум је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су принели овогодишњи домаћини славе Мирјана Божић из Бешке, Милица Јандрић из Куле и Милорад Кнежевић из Младенова, власник ове скромне катакомбе. За идућу годину пријавио се Ненад Лекић из Петроварадина.

У својој архипастирској беседи Владика Наум је говорио о животу светог пророка Илије, који је протекао у знаку пламене љубави према Богу и ревности за закон Божји, а затим је поучио народ:

“Да се угледамо на светог пророка Илију, да и ми огањ вере који смо добили на светом крштењу, тај Божански огањ који силази на човека у дан крштења, разгоримо. Како се он разгорева? Хришћанским трудом, постом, молитвом, исповешћу, добрим делима, вршењем заповести Господњих. То све јача душу и чини да се тај огањ у души разбукта, да буде један велики пожар, да спали све што је грешно у нашој души, да нас очисти и припреми да будемо станишта светога Духа. Ето то је наш задатак, то је наш циљ, то је циљ нашега живота, због тога смо тај огањ и примили. Међутим, ако смо лењи, ако се Богу не молимо, ако се не исповедамо, ако не чинимо добра дела, онда се тај огањ гаси и човек не само да не постаје жива буктиња Христова него постаје једна леденица, неосетљива за Бога и за ишта Божанско. Онда он греши све више и више, тоне у дубину греха и сједињује се са ђаволом уместо са Христом. То није наш пут, браћо и сестре, наш пут је ка Христу Богочовеку. Због тога се потрудимо, а као пример имамо светог пророка Илију, све пророке Божје, свете апостоле и све свете из рода нашега.“

Уследила је трпеза љубави коју су припремили овогодишњи домаћини славе. Током трпезе пригодном беседом обратио се Владика Максим.

Инфо служба