Великог старозаветног угодника Божјег, боговидца, чудотворца и ревнитеља вере Божје, Светог Пророка Илију, Света Црква прославља 20. јула/2. августа. Њему је посвећена катакомба Епархије рашко-призренске у егзилу у селу Младенову, недалеко од Бачке Паланке. И ове године катакомба је своју храмовну славу свечано прославила Светом Архијерејском Литургијом. Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим уз саслужење: архимандрита Варнаве, протосинђела Никодима(Малешевић), јереја Синише (Ђурина), јерођакона Пајсија (Марковића) и јерођакона Дионисија (Морачанина). Литургији је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко – призренски Г.Г. Артемије и око 70 верника, углавном из српске Војводине.
Након Литургије Владика Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су принели овогодишњи домаћин славе Јован Миљковић из Беча. За идућу годину пријавила се Мирјана Арваји из Црвенке.
У својој архипастирској беседи Владика Максим је говорио о животу светог пророка Илије, који је протекао у знаку пламене љубави према Богу и ревности за закон Божји, а затим је поучио народ:
“Свети пророк Илија служио је истинитом Богу и проповедао истинитог Бога. Живео је у оном времену када је јеврејски народ био изложен том искушењу идолопоклонства, када су то идолопоклонство и безбожни цар Ахав и његова безбожна жена Језавеља спроводили систематски у народу Божијем и нешто слично се и данас дешава и догађа. Ком решењу је прибегао св. пророк Божији Илија у таквој ситуацији? Непоколебиво је остао чврст у својој вери у Бога и не само да је он остао чврст него је у тој чврстини утврђивао и тадашњи народ Израиљски. Непоколебиво остајање на путу Божијем јесте она порука и поука којом нам свети пророк Божији Илија и сви свети а посебно он показује као универзално решење за све оне велике проблеме и искушења које време са собом доноси, а која покушавају да нас удаље од Бога и пута Божијег. Ревност светог пророка Илије је била толика и њу показује велико чудо које је Господ са њим учинио, не само да је он својом молитвом затворио небо, а касније га отворио да излије кише на земљу која је била убијена сушом у којој је владала несташица не само хране него и воде него је свети пророк Божији Илија захваљујући тој огњеној љубави према Богу огњеним кочијама био жив вазнет на небо, и он и дан данас тамо борави, толико хиљада година. И Господ њега као оличење сваке ревности по Богу чува горе на Небу како би и у задња времена, у она времена када ће настати највећа искушења, највећа отпадија управо овај највећи ревнитељ Божији дошао опет у овај свет и на земљу и својом ревношћу проповедао Бога и искорењивао ту лаж антихриста и утврђивоа верне у вери у Бочовека Христа.“
Уследила је трпеза љубави за све присутне.
Инфо служба
Све беседе Хорепископа Максима можете погледати овде.