Храмовна слава у катакомби Светог Илије у Младенову

Великом старозаветном угоднику Божјем, боговидцу, чудотворцу и ревнитељу вере Божје, Светом Пророку Илији (2. август) посвећена је катакомба Епархије рашко-призренске у егзилу у селу Младенову, недалеко од Бачке Паланке. И ове године катакомба је своју храмовну славу свечано прославила Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум уз саслужење:  јереја Синише Ђурина, протосинђела Никодима (Малешевића), јереја Славена Стевановића и јерођакона Симеона (Васића). Литургији је молитвено присуствовао Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим.

Након Литургије Владика Наум је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су принели овогодишњи домаћини славе: Лука и Сњежана Стевановић из Руменке и Глиша и Ранка Стојаковић из Лалића. За следећу годину су се пријавили Давор Илић из Петроварадина и Мирјана Божић из Бешке.

У својој архипастирској беседи Владика Наум је говорио о животу светог пророка Илије, који је протекао у знаку пламене љубави према Богу и ревности за закон Божји, а затим је поучио народ:

“Потребно је да се и ми трудимо у свом животу, да ревнујемо као што је и он ревновао за праву веру, за чистоту срца, у вршењу заповести Господњих, у сваком добром делу јер, чули смо у данашњем Апостолу, много је моћна молитва праведника потпомогнута. Дакле, помоћи ће нам Господ на молитве Светог Илије ако се и ми трудимо, потпомогнемо његовим молитвама својим трудом, својим животом, својим врлинама и својим добрим делима. Ревнујмо најпре за праву веру као што је он ревновао у своје време. То је највећа врлина, кажу свети оци, ревновати за праву веру, стајати у одбрани праве вере када је она угрожена, то је највећа врлина и за Цркву најкориснија. Нема веће врлине од те. Вера нас чува од вечне смрти. Бранимо своју веру, јер она нас брани од Сатане, од вечних мука.

Потрудимо се да ревнујемо за праву веру, пре свега, а онда за свако добро дело, за сваку врлину па ће нас Господ препознати као слуге своје. Нека би Господ дао да своју веру чисту и неокрњену сачувамо до краја свога живота, душу своју украсимо добрим делима, да нас Господ препозна као слуге своје и да нам у онај дан каже: „Добро слуго добри и верни, у малом си ми био веран над многим ћу те поставити, уђи у радост Господа свога“. Амин. Боже дај.“

Уследила је трпеза љубави коју су припремили овогодишњи домаћини славе.

Инфо служба