Игуманија Варвара: Угасите светло

Oсврт игуманије Варваре на речи Диогениса Валаванидиса на представљању своје књиге “Источни папизам разара јединство Православне Цркве”, у Руском дому 28. јануара 2025. године.

УГАСИТЕ СВЕТЛО

Као трачак светлости у мрачном тунелу свеопште српске духовне обамрлости, примили смо позив на промоцију књиге господина Диогениса Д. Валаванидиса Источни папизам разара јединство Православне цркве у Руском дому 28. јануара 2025. године.

По благослову нашег Епископа Ксенофонта, одазвали смо се на исту. Епископ је био умољен од стране господина Диогениса Д. Валаванидиса да присуствује, али како је био спречен, промоцији су у име Епархије рашко-призренске у егзилу присуствовали Хорепископ Максим, Хорепископ Наум, архимандрит Варнава и још око 15 монаха и монахиња.

Сала Руског дома била је мала да прими све заинтересоване. Након уводног обраћања госпође Весне Пешић у име издавачке куће Пешић и синови, реч је дата госту вечери, др Миодрагу М. Петровићу. Он је у свом излагању посведочио о непочинствима и непоправљивим грешкама духовно посрнулог врха Српске Православне Цркве апострофирајући улогу епископа бачког Иринеја. (http://borbazaveru.info/content/view/19884/1/)

Такође је јавно и смело поновио свој став о неканонском свргавању и крајње нечовечном поступању према блажене успомене епископу рашко-призренском господину Артемију, не случајно назвавши га мучеником. Поновио је колика је немерљива штета нанета српском православном роду разарањем епархије рашко-призренске, безумним давањем аутокефалије тзв. Македонској цркви као и архиепископизацијом СПЦ као небивалом појавом у историји православне Цркве.

Након његовог излагања, а пре него што се обратио аутор књиге, госпођа Весна Пешић је замолила да се у сали упали светло, напоменувши да је у питању промоција књиге, а не представа.

Своје излагање господин Диогенис Д. Валаванидис је почео крајње необично, обраћајући се публици са „Поштоване даме и господо“. С обзиром да се ради о човеку који, како каже, брани православну веру, сигурно му није непознато како изгледа уводно обраћање скуповима верних људи па још са епископима и монаштвом у првом реду. Исти ти нису самоиницијативно сели у први ред, већ су их домаћини ту сместили. Па зашто је онда од стране господина Диогениса Д. Валаванидиса изостало поздрављање и изражавање јавне добродошлице, како и доликује духовним ауторитетима које је позвао. У даљем излагању господин Диогенис наводи примере скрнављења православне вере у помесним црквама (Украјинска црква, Света Гора, Цариградска патријашија…) наводећи поименице све актере, да би се онда осврнуо и на стање у нашој помесној Цркви помињући нечовечно понашање званичника СПЦ према, како он рече, „великом ревнитељу за одбрану чистоте православне вере“ оцу Симеону Рукумијском. Имена ових званичника СПЦ нисмо чули већ господин Диогенис оставља да се уставокршитељи у редовима СПЦ сами препознају.

„Поштоване даме и господо, са овога места поручујемо двојици ГОРДИХ и САМОВОЉНИХ представника Западне и Источне цркве, Хорхе Мариу Бергољу (данашњем папи) и пензионисаном официру турске војске Димитриосу Архонтонису (данашњем Цариградском патријарху) као и појединим поглаварима помесних православних Цркава, који се својевољно и без икаквих основа, одричу својих значајних административних делова, дајући им аутокефалност као да је реч о њиховој дедовини, а не о носећем стубу идентитета једног целог народа, и све то чине у циљу фрагментације тј. распарчавања Православне цркве. Сигуран сам да ће се такви у крилу Српске православне цркве посебно, сами препознати у овим речима!“

Због чега их попут свог претходника аутор није именовао?

Потом је аутор, сад већ у театралном надахнућу, изрекао:

„На жалост, као што видите драги пријатељи, и поред чињенице што у овоме тренутку пролазимо кроз један од најдраматичнијих тренутака по опстанак Православне цркве у целини, на дан представљања књиге „Источни папизам разара јединство Православне цркве“, књиге која указује на највећу претњу по опстанак једне Свете, Саборне и Апостолске Цркве, и поред свега реченог, данас се овде поред мене, не налази ниједно свештено лице из СПЦ, како би прозборило неколико речи о огромној надолазећој смртној опасности по опстанак наше Цркве. То нам говори, да се големи страх уселио у одаје Српске православне цркве.“

И долазимо до једног апсурда (не и јединог). Аутор књиге, поистовећује СПЦ са Београдском Патријаршијом и ваљда ненамерно износи неистину да поред њега (у сали Руског дома) нема ниједног свештеног лица. У чије сте нас име, господине Диогенисе, онда, позвали? И, стојећи испред прогоњеног клира СПЦ из ЕРП у егзилу, даље додајете:

„Погледајмо шта се данас догађа. Данашњи хришћани нису борци, већ неутрални и незаинтересовани посматрачи. Ако видимо да појединци у Цркви ћуте како се не би замерили властодржцима; ако патријарх и епископи ћуте; ако и монаси ћуте, па ко ће да говори драга браћо, сестре и драги пријатељи. Ко ће да брани Господа Бога и Његову Свету, Саборну и Апостолску Цркву, што ће рећи једину Православну.“

Ми смо господине Диогенисе Д. Валаванидисе ти који нису ћутали и због чега сада нисмо у нашим манастирима него смо прогоњени и оклеветани на челу са нашим блаженопочившим страдалним епископом и духовником, владиком Артемијем, а сад са епископом Ксенофонтом. И ниједним словом у Вашем обраћању нисте то истакли, иако сте нас, ваљда, са неким разлогом позвали?!

Овим наведеним чињеницама обезвредили сте Ваше плетеније словес. Не уважавајући госте из ЕРП у егзилу које сте позвали, придружили сте се онима млакима, о којима сте са згражавањем говорили, а о којима је наш блаженопочивши владика Артемије писао као о „ревнитељима“ без ревности (https://www.eparhija-prizren.org/episkop-artemije-revnitelji-bez-revnosti/).

Од свега на крају остаје само горак утисак. Као добром познаваоцу духовних прилика и неприлика, мало је вероватно, да Вам је све ово наведено случајно промакло.

Дакле, госпођо Весна, угасите светло.

Игуманија Варвара (Тишма)