Подсећање: Интервју Епископа Артемија за дневни лист „Данас“

Извор: ГЛАСНИК КиМ БРОЈ 17, 27.јул 2000.год.

Епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић), председник СНВ Косова и Метохије о недавно потписаној заједничкој српско-албанској декларацији и српско-српским односима

ДОМАЋИ ЗАДАТАК ЗА МЕЂУНАРОДНУ ЗАЈЕДНИЦУ

– За разлику од претходних документа, Заједничка српско-албанска декларација осим што обавезује учеснике конфернције у Ерли хаусу, просто је дала домаћи задатак и међународној заједници. Конкретно Кфору и Унмику који су задужени да на терену омогуће да се поједине тачке ове Декларације реализују у стварности. То је, ипак, озбиљна гаранција и ми се надамо да овај документ неће, попут ранијих, остати само празно слово на папиру.

Можда је недостатак ове конференције што представници Кфора и Унмика нису присуствовали разговорима, као што је то био случај са представницима америчке администрације који су седели по страни, све будно пратили и бележили. Али, по повратку на Косово видели смо да је такорећи свака реч била пренесена представницима међународне мисије на Косову – објашњава епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић), председник Српског националног већа Косова и Метохије детаље са српско-албанских разговора у Америци. У разговору за Данас владика Артемије говори и о односима у српској заједици на Косову и Метохији и предстојећим изборима.

У делегацији косовских Албанаца било је 26 чланова који су представљали различите политичке опције и интересе. Међу Србима домаћин, Иститут за мир, правио је селекцију. Зашто је СНВ Косова и Метохије пристало на такве услове и није инсистирало да разговорима присуствују и представници СНВ Косовске Митровице?

– Све до поласка у Америку нисмо знали ко је све позван, ни од Срба ни од Албанаца, нити је било на нама да то условљавама. То је ствар организатора. Много се манипулише са тим зашто нису позвани и представници Косовске Митровице. Са нама су била двојица представника СНВ из региона Косовске Митровице: Славиша Ристић из Зубиног потока, потпредседник СНВ Косовске Митровице и Ненад Радосаљевић из Лепосавића, што значи да су и они били заступљени. Зашто нису били позвани Оливер Ивановић и Марко Јакшић то је друго питање, које не желим да коментаришем. Када је у Америци неко поставио питање да ми, односно владика Артемије не представља све Србе, амбасадор Џон Мензис рекао је да владика Артемије можда не представља политички све Србе, али морално представља цитаву заједницу која сада страда на Косову. Сматрамо да СНВ Косова и Метохије представља и заступа интересе свих косовских Срба. Никад нисам правио разлику између Срба, нити сам заступао интересе само једне групе. Сем тога међу Србима на Косову и Метохији нема изфилтрираних странака и партија, као што је то случај код Албанаца, да би требало да буду позвани њихови представници.

Критикују Вас да је пристанком на овакав разговор СНВ Косова и Метохије легализовало поделу Срба на кооперативне и екстремне и да је тиме ревидирана Резолуција 1244, која гарантује безбедност и права свима, а не само онима који сарађују са међународном заједницом.

– Мени то не изгледа ни логично, нити доследно, јер многи од критичара били су позвани на разговор, али су умишљали да је то неки мини Дејтон, на коме ће се решавати статус Косова, па су због тога одбили да иду. Као што се види из Декларације о статусу није било ни речи, а камоли решавања, тако да нас, можда, сада нападају због осећања да су погрешили што се нису одазвали позиву. Ми се на то не обазиремо и радимо оно што смо дужни и што сматрамо да је у интересу српског народа на Косову и Метохији.

Како тумачите да су чак и они представници косовских Албанаца који су изашли из ПАВК-а због Споразума о сарадњи, ипак пристали на разговор у САД. Да ли је политички прагматизам или нешто друго?

– Вероватно да и они виде да не могу ништа да добију са бојкотом. Тога и ми морамо бити свесни. Морамо сарађивати са међународном заједницом, јер немамо више никога на кога би смо се могли ослонити ради нашег опстанка и ради стварања услова за повратак Срба на Косово и Метохију. Нас је наша држава тамо оставила, издала, предала и повукла се и ми, на Косову осим међународне заједнице, била она поуздана или не, немамо никог другог.

У Грачаници су се прошле недеље састали представници СНВ за централно Косово и Косовске Митровице на иницијативу Српског покрета отпора, што би требало да буде прва фаза стварања уједињених српских снага на Косову и Метохији. Како гледате на такве иницијативе, с обзиром да је најављено је да ће на наредни састанак у Митровици бити позвани и представници СНВ Косова и Метохије?

– Ако су хтели да ту будемо укључени заједно зашто нису сачекали да се вратимо из Америке. Зашто су радили нама иза леђа. Не знам да ли ћемо ићи у Митровицу. Проценићемо ситуацију. Мислим да на такве позиве више не вреди ни одлазити. Ни на прошлом састанку о Косову са такозваном уједињеном демократском опозицијом ништа није решено. Чак ни оно што је минимално решено, да се бар не нападамо није испоштовано. И даље смо мета напада наше браће са севера. Не видим разлог да учествујем у једном таквом скупу.

Из оваквог става неко би могао да извуче закључак да је представницима СНВ Косова и Метохије лакше да седну за преговарачки сто са косовским Албанцима него са Србима.

– Није нама тешко да седимо са Србима. И ми смо њих много пута позивали у Грачаницу, па нису долазили у СНВ. Они мене у Митровицу планирају да позову не на разговор или сарадњу, него малтене на оптуженичку клупу да ревидирам своје ставове. Осим тога, разговор са представницима свих политичких опција на Косову укључује и представнике Милошевићевог режима, са којима нема више шта да се разговара и да се ново чује. Режим је јасно рекао све што је имао да каже и Србима на Косову и Србима у Србији. Да је њима стало до решавања проблема косовских Срба, до овога не би дошло.

Шта је по Вама сада суштински интерес Срба на Косову – уједињење српке заједнице око минимума заједничких и националних интереса, на чему ради Српски покрет отпора или сарадња са међународном заједницом, па и са косовским Албанцима?

– Битно је и једно и друго. Сматрам да у погледу обједињавња српских снага ту заиста осим платформе коју води СНВ Косова и Метохије не постоји друга платфома око које би се могли ујединити и усагласити ставови. Све друге опције су губитничке, па и та опција коју сада заступа и води Српски покрет отпора. Глупо је сада тражити неки минимум. Минимум је опстанак и останак на Косову, што је Српска црква урадила и одрадила. Наравно и повратак прогнаних. Нема других интереса.

Оливер Ивановић се ове недеље по први пут појавио на састанку Комитета за повратак прогнаних лица. Да ли је то знак да се на кључним проблемима може заједно радити?

– Радујем се ако је био присутан али не знам у ком својству и да ли хтео да буде члан тог Комитета и да сарађујемо на постизању заједничког циља. Сто пута сам рекао да у погледу циља нема разлике између Срба из централног Косова, српских енклава и ових са севера. Свима је циљ опстанак, задржавање нашег народа доле и повратак прогнаних. Ако је то циљ свима, онда треба на томе и да радимо заједнички, али ми сматрамо и да није могуће реализовати ни један од циљева српске заједнице без заштите Кфора и Унмика. Говорити о спонтаном и масовном повратку Срба без сарадње са међународном заједницом, без осигуране безбедности коју пружа Кфор мислим да је празна прича.

Утисак је да се са повратком Срба одуговлачи и да је перод од годину дана психолошка баријера за људе који су отишли са Косова и Метохије?

– У Босни и Херцеговини и Хрватској и после пет година од Дејтона тај процес повратка се веома споро одвија, али људи нису изгубили ни вољу ни жељу да се врате тамо. Бар већина њих, мада се услови ни тамо још нису постигнути. Иако је годину дана на Косову за нас дуг период, највероватније је да ће се још причекати на масовнији повратак Срба на Косово.

Да ли поређење са Дејтоном и Хрватском говори да су људи из северне Митровице у праву кад тврде да се на Косову и Метохији примењује „хрватски рецепт“ – да је међународна заједница дозволила брз и масован прогон Срба, а сад их враћала „на кашичицу“?

– Не мислим да је то баш испрограмирано и испланирано без обзира колико споља то тако изгледа.

Стално понављате да је будућност Косова нераскидиво везана за демократске процесе у Србији. Састанци удружене опозиције о Косову никог нису убедили да је опозиција дорасла решавању косовског питања. Сад се улази у предизборну кампању. Као Ви гледате на све то?

– Ова ситуација пред расписане септембарске изборе је таква конфузија, да Бог Свети зна шта ће из тога све изаћи и ко ће се у томе моћи снаћи. Ти избори су за опозицију унапред изгубљени, и излазак на њих је нека врста мазохизма и још један пример манипулисања народом. Демократска опозиција Србије која је листом била против хајдучког начина промене савезног Устава, јер је очигледно чему ће та промена водити, пристаје на изборе расписане на основу, на такав начин промењеног Устава. Ја ту не могу да се снађем. Мени није јасно коју доследност опозиција онда има и то је управо оно што збуњује и слуђује овај јадни народ и у Србији и на Косову и свуда. Не кажем да сам за бојкот, али једноставно не могу да схватим такав однос. Прихватањем ових избора, расписаних на основу измењеног Устава, заправо је давање легитимитета промени против које су пре 10 дана били.

Где је Косово и Метохија у свему томе?

– Ван тога. Ми на Косову и Метохији немамо никаквих услова ни за излазак на изборе које расписује Унмик, односно међународна заједница, нити за изборе које расписује режим Слободана Милошевића. За било какве изборе, поготово, слободне и демократске потребни су услови слободног живљења и кретања, што ми на Косову немамо. Остајем и даље при ставу да од стања у осталом делу Србије, односно промене у Србији и Београду зависи даља судбина Косова и Метохије. Ми нисмо не заинтересовани за оно што се догађа ни овде са опозицијом и са владајућим режимом, али ми у томе не можемо учествовати. Сем тога, у новинама сам прочитао да ће власт локалне изборе на Косову и Метохији расписати тек после повлачења цивилне управе Унмика из покрајине, ако до тога уопште дође.

Остају председнички и савезни избори на које су косовски Срби позвани да гласају у Врању и Прокупљу, а у цетралној Србији сада живи и већина од 250.000 прогнаних. Да ли ћете их позвати да гласају за евентуалног заједничког кандидата опозиције?

– Не. Наш став је јасан и доследан. Ми нити ћемо позивати, нити излазити на било какве изборе на Косову и Метохији. Пошто се ова власт није изборила за људе са Косова да могу да буду регистровани и да могу да гласају за косовске изборе, мислим да не би требало да излазе ни на ове изборе. Они су становници Косова а не Врања, Прокупља или Смедерева… Вероватно да ће њихови гласови бити искоришћени да се припишу тамо где буде недостајало, а могуће је да ће ту бити покушаја и за добијање албанских гласова за председничке и савезне изборе.

У овако деликатној ситуацији, шта би по вам био прави пут за опозицију и народ?

– Тешко је било шта паметно рећи. Оно што би било нормално, потребно и спасоносно јесте да се распишу заиста демократски и слободни избори, а не фарса од избора. Онда би на такве изборе требало да изађе цео народ и да снагом својих гласова изврши промену у Србији. Међутим, за ове изборе и пре него што су расписани, у то сам убеђен 1000 одсто, припремљени су механизми да их ‘добије’ владајућа коалиција, односно да буду приказани као добијени. Све ово је једно такво ‘сметјеније јазиков’ – као Вавилонска кула.

Нисам ни теократа, ни политичар

Не само власт, већ и део опозиције који вас дожиљава као политичара и сматра да желите да уведете теократију као и да је незамисливо да један епископ директно учествује у политици. Да ли Вам то што сте владика смета да обављате функцију председника СНВ?

– Они су у праву јер ја у политици не учествујем, само радим националне послове. Мени су стално прозивали да се бавим политиком и то неовлаштено. Уз власт се сада појављује и опозиција на истом фронту. Нека им буде. Помињу теократију. Ту реч помиње и онај ко је самном радио годинама. Не желим да будем ни теократа, ни политичар, нити се тиме бавим. Ово је рад на националном пољу за свој народ. На томе и владика може и треба да ради. Вероватно да људи који се професионално баве политиком можда не могу да схвате често пута да активност Цркве нема везе са политичким амбицијама и борбом за власт, већ да је то брига за народ, наше вернике.
Ставом против напада
О честим нападима представника власти за издају српског народа на Косову и Метохији владика Артемије каже: „У Споразуму о разумевању, који смо потписали пре месец дана са Унмиком као и у Заједничкој декларацији нема нити једне једине тачке која иде на штету српског народа, мада нас многи оптужују да смо издајници. Сви ти напади заиста нити утичу, нити ће утицати на мене да променим свој став, јер ја радим по савести оно што сматрам да сам дужан и да морам да учиним. Чудно је да се сатанизују документи који коначно доносе нешто добро за српску заједницу, за српски народ, а оно што су они потписали, рецимо у Куманову, назива се патриотским чином и победом. То је тек најцрња издаја. Пре свега све што је довело до рата на Косову и Метохији, до бомбардовања и кумановског потписа. Све је то директно на штету интереса српског народа. И то нико више не кометарише. То се заборавило. Наш народ је кратког памћења. Али се зато напада оно што ми радимо, а то је једина опција која даје неку визију будућности српског народа на Косову и Косова у Србији“.

У Америку са патријарховим багословом

– Одбор Српске праволсавне цркве за Косово и Метохију је фомиран, одржана је прва седница одмах после Сабора. Пошто у тај Одбор долазе архијереји из иностранства није могло бити неке видљиве активности. Али зато је председавајући Његова Светост, патријарх Павле, ја сам заменик и ми овде заједно сарађујемо и договарамо се. Овај пут у Америку може се сматрати као реализација одлуке тог Одбора, јер са патријарховим благословом сам отишао и кад сам се вратио поднео сам му извештај, што се показује да тај одбор функционише – казе владика Артемије.

Излазак на изборе – недоследност опозиције

– Ако смо пре 10 дана сви били грлати да осуђујемо уставне промене које су на хајдучки начин извршене да би омогућиле да неко продужи владавину доживотно, а сада расписане изборе по том и на такав начин измењеном Уставу сви прихватамо у томе видим страшну недоследност, пре свега опозиције – рекао је владика Артемије поводом расписивања избора, док је Рада Трајковић истакла да би косовски Срби волели да виде „јединствен став у Србији око избора“.

– Српска опозиција иде стазама Милошевића и Црну Гору стално ставља у позицију таоца Косова, јер се стално говори да уколико оде Црна Гора отићиће и Косово. Сву одговорност за статус и будуће стање на Косову и Метохији сноси искључиво Милошевић и његов режим – истакла је Рада Трајковић.
Што се тиче избора на Косову и Метохији, напоменуто је да у покрајини не постоје никакви услови за учешће Срба како на онима које припрема Унмик, тако и на онима које припрема режим Слободана Милошевића.

Јелена Тасић, „Данас“,
јул 2000. Грачаница