Пејовић П: Испод свода Царства Небеског

 Црква Светог Јована Крститеља
ЉУЉАЦИ

Парче неба на земљи,
испод свода Царства Небеског.

23.04.2011, Велика субота.

Суботња вечер, час пред Васкрс Господа, Исуса Христа.

Петочасно путовање, пред Васкрс Христов, чеда Христових, Прстом Божјим вођено, усидривши нас извише брда, надомак оку телесном српског Јерусалима, Господњем земаљско истинском обитавалиштву, а услед призора једног од ретких у будућности пророкованих по Светим Оцима и старцима, последњих уточиштава благодати Светога Духа, затечени сликом времена налик Христовом, Његовог свесавршеног човечјег објављивања, удовима телесним сједињени земљом, лепотом призора заслепљени и неми, међусобно све нас радосно пристигле у трену оставља без конекције овоземаљске.

Машта, људско својеумно разоткривење оног што следи, је бледа слика стварног виђења, које нам се указа по Промислу Божјем.

Црква Светог Јована Крститеља, попут Невесте Женикове, споља прекрасно бијела, тврдо сигурна своје невиности, Њеном извору жедне, жељно ишчекује све призване, овогодишњем све васељенском крунисању зарад победе Његове над смрћу, Главе Њене, Исуса Христоса.

У трену призора несвакидашњег, у себи осетих и препознах борбу невидљиву, ума духовног и земаљског.

Ум земаљски, странац души, уткан од Бога у обличју људском, тек тако, разумом светским, мисли и види грађевину скромну, налик телу свом.

Међутим, хвала Богу, ништавна душа моја, тек Вољом Његовом, обожена Духом Светим се наспрам њега радује, јер препознаје разумом небеским, тим оком духовним, Цркву Творца свог, истински Извор свог постања, у којој сведочанство истине није споља, већ у Њој самој.

Након већ познатог епилога неравноправног сукоба, очаран свеприсутном благодаћу Цркве Христове, из другог плана, тек тада, у позадини Њеној, са лијеве и десне стране, заискри несвршени новосаграђени, манастирско келијски комплекс.

Тек приметно, обасјан месечевом светлошћу, видно недокучив, деловао је попут несвакидашње творевине више прикладан раном хришћанству, но времену садашњем.

Кошници налик, протежући се лествично, из мноштва њених осветљених отвора, попут пчела трудбених, промалало се Христово стадо пастирско, спремно да духовним саћем нахрани и напоји пристигли род људски, од Бога у Царству Његовом задњег створеног, а зарад љубави према њему, са десне стране до Њега првопостављеног.

Поноћ откуцава, Литургија је почела.

Христов, Владика Артемије, са свитом анђеоских, Духом Светим рукоположених помазаника, чини несвакидашњи ванвремешни осећај, свеопштег народног увиђаја, очигледне неприпадности душе и телеса наших, сфери земаљској, ван тог храма Црквеног и простора келијског.

Народ ко један, пева и прати сваку реч прожету Духом Светим, из уста пастирских.

Истински пастири Христови, до пред сам почетак васкрсне Литургије, зарад бриге да се сваком достојном стада Господњег дарива најсветија тајна Његова, исповедаше прикаснеле и заостале, све до једног.

Без видног умора свеприсутних, све до освита зоре, осим деце, која на грудима родитеља својих спаваше спокојно, запаливши свећу сваком понаособ са свећа Владике нашег, целивавши Свету Христову плаштаницу, дочекасмо врхунац светотајни, све жељено причешће.

На крају целовечерњег васкрсног бдења и свеприсутне радости, његово Преосвештенство Владика Артемије, из деснице своје а Господње, уделивши јаје ускршње и посланицу, благослови народ свеприсутни.

Љуљачко подбрђе, и све у њему, патином времена прошлих уоквирен, су трен и место, у ком се мистика источног православља, обредни амбијент прошлог ранохришћанског времена, спаја и прожима кроз све време садашње и будуће, и као такво, ретка прилика оваквог чуда благодатног на планети земаљској, које браћа у Христу православна, имају прилике видети и осетити.

Како се некад, у годинама највеће славе Цркве Хришћанске са почетка времена Њеног, које је нама предочено писаним и усменим светоотачким и старачким наслеђем, благодат неретко истински могла видети, исто је тако браћо и сестре у Христу и данас, на крају свега реченог и прореченог, у Цркви Светог Јована Крститеља, у Љуљацима.

Укратко, драга браћо и сестре у Христу, зарад свог уверења, крените пут Љуљака без двоумљења, јер без свог личног присуства, све ово се ниједним речима или стихом, истински и верно не може доживети, предочити, пренети или осетити.

На дан
28.04.2011
Св. Апостоли Аристарх, Пуд и Трофин
Св. еп. Леонид Атински
Свети Сава Готски

Пејовић (Серафим) Предраг
www.istokpravoslavni.org