Исповедање вере у Румунији

ОТВОРЕНО ПИСМО МОНАХА МИТРОПОЛИЈЕ МОЛДАВСКЕ И БУКОВИНСКЕ ВИСОКОПРЕОСВЕЋНОМ ТЕОФАНУ, МИТРОПОЛИТУ МОЛДАВСКО-БУКОВИНСКОМ НАКОН СВЕПРАВОСЛАВНОГ САБОРА

“Сабор није само сабирање архијереја и свештенства, чак и ако их је много; потребно је да су они окупљени у име Господње, ради мира и ради канона… И ником од епископа није дато овлашћење да гази по канонима, него само да их примењује и да се повинује чињеници да смо их наследили од Светих Oтаца, који су нам претходили… Свети Јован Златоусти је рекао отворено да су непријатељи Христови не само јеретици, него и они који имају општење са њима“. (Преподобни Теодор Студит)

Његовом Високопреостештенству, Архиепископу Јашија и Митрополиту молдавско-буковинском

Високопреосвећени оче Митрополите,

Уз неизрециву бол плачемо као пророк Јеремија: “О, да би глава моја била вода, а очи моје извори сузни!“ (Јеремија 9, 1) Не оплакујемо пад градова, нити потапање брода, ни поробљавање народа, него жалимо и оплакујемо због пада пастира, губитка душе, јер падом својим гази Веру коју нисмо добили од човека или од анђела, него од самог Бога! Плачемо јер присташе пастири дати стадо своје у вучја уста! Ми смо у жалости јер родитељи децу своју у смрт воде! Али не знамо за чиме прво да заплачемо: за пастиром који је издао Христа или за стадом које се вуку предаје? За родитељем који се срамотно одрекао свега за шта су се Свети икада борили, који пострадаше за праву веру, или за децом изгубљеном у тами незнања и дубинама богохулних јереси. Сузе наше не стају, не обмањујте нас лажним утехама јер ћемо вам одговорити речима пророка: “Зато рекох: Прођите ме се, да плачем горко; не трудите се да ме тешите за погибљу кћери народа мог“.(Исаија 22, 4)

Не радимо ово из поноса, зарад задовољења наше таштине, ово говоримо од бола! Нико не може да нас оптужи за непослушност или одступање, наше је да стражимо. И нико не може да нас оптужи за гнев или мржњу против било кога, јер из љубави Христове, нашега Бога Живога говоримо. Не води нас наш ум, ослањамо се на традицију Светих Отаца Цркве! Не пратимо оне који зло говоре, и мешају Истину са лажи, и желимо да Истина сија у свакоме и од сунца јаче!
Ви сте учествовали на Сабору критском и упркос изнетим уверавањима верницима у епархији у више наврата да ћете чувати чистоту Православља, чињенице нам говоре другачије. Нада коју сте нам давали угасла је Вашим потписом којим сте признали документа Сабора на Криту. Ми не можемо да Вам ласкамо због амандмана румунске делегације, када је иста делегација потписала без изузетка документа који уништавају Цркву Христову! Не можемо вас признати исправнима због неколико амандмана, када сте издају касније запечатили својим потписом! Да ли сте заборавили на шта сте се обећали приликом рукоположења у епископа пред свом Црквом видљивом и невидљивом! И да сте прихватили ову високу свештену дужност, обећавајући да ћете одржати веру правом и чистом. А онима који се боре за веру није дозвољен никакав компромис, они треба да су победници и да су спремни поднети високу цену исповедништава или да пострадају у борби, како би се попут мученика узнели у Царство Небеско. Не треба да се плашимо суда људског, суд Божји је оно чега треба да се бојимо.

Ваше Високопреосвештенство,

Бавимо се овим овде редовима, након Вашег учешћа са остатком делегације Румунске Православне Цркве, на такозваном “Свеправославном сабору“ одржаном на Православној Академији на Криту, између 16. и 27. јуна 2016. године, догађају обележеним грубим кривоверјем и званичним признањем екуменизма као догме. Од самог почетка, правилник и организација били су противни традицији и погазили су саборност, стварајући нови еклесиолошки примат. Правилником је предвиђено да Саборска документа треба да изгласавају само предстојатељи 14 помесних православних цркава, чиме је наметнут нови принцип у светом Православљу, и као такав налик је папском моделу. Делегација Синода Румунске Православне Цркве потписала је све предложене документе, укључујући и оне који садрже неправославне одредбе, на које су многи теолози и архијереји раније алармирали, скретали пажњу. Овде ћемо поменути само контраверзни документ под називом “Односи Православне Цркве са остатком хришћанског света“, документ према којем има више хришћанских цркви, и да је Православна Црква само једна од њих. Румунска делегација својим потписом алудира и на постојање других “цркава“ а не “конфесија“, што је у супротности са учењем Православне Цркве, где у Символу вере исповеда да постоји само Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква Христова. Да се навелико ради о признавању екуменизма у нашој Цркви сведочи и чињеница да су током предсаборских саветовања појмови “шизматик“ и “јеретик“ замењени појмом “неправославни“ те се на тај начин монофизитима, римокатолицима и протестантским црквама признала црквена природа. Свети Фотије Велики, патријарх цариградски у својој посланици папи Николи I, подсетио је да “постоји само једна Црква Христова, Апостолска и Саборна“. Само једна, не више. Остали су они који кују завере по синагогама и преко разбојничких сабора. Носе се мишљу да ми, као правоверни хришћани, треба да верујемо у све оно што они објаве. Потребно је да опстанемо у правоверју без изузетка, и изнад свега да сачувамо Веру неукаљаном, по узору на речи Св. Фотија Великог: “Заиста је неопходно да сви чувамо све, а пре свега оно што се односи на ствари вере, у којима и мало одступање представља смртни грех“.

Прихваћене су и погрешне формулације попут “изгубљеног јединства хришћана“ или “за обнову хришћанског јединства“ које сугеришу да је наша Црква у неком тренутку нешто изгубила те да постоји потреба да се то пронађе. У истом духу, прихваћен је позив на разумевање појма “традиције ране цркве“, одајући такав утисак да постоји онтолошка разлика између ране Цркве Седам Васељенских Сабора и Цркве данас. У том смислу, митрополит Јеротеј Нафпактоски – један од архијереја који су бранили веру, одбијајући да потпише предложене јеретичке документе Критског сабора, рекао је: “Створена је велика забуна о томе шта је Црква данас и ко су њени прави чланови. Меша се идентитет Цркве са другим хуманистичким традицијама и мисли да је Црква издељена, разграната а све како би се игнорисало да је само Православна црква, Црква спасења… Паписти немају свештенство, Свете Тајне… Ватикан није црква, него политичко-економски систем који се налази ван цркве, и папа и сви «свештеници» Ватикана нису следбеници Светих апостола, традиције нити предања… Паписти су франко-латини а изнад свега јеретици. Папизам је ван Цркве… и ако не постоје Свете Тајне ван Цркве за свештенике паписте и самог папу, они су одсечени од пророчанског, апостолског и светоотачког предања, папа се упорно бори за световну власт. Ако изгубимо православну веру, неће бити Цркве, неће бити Тајне Божанске Евхаристије… Оци Цркве VIII века приметили су да је папизам под утицајем Франака променио православну теологију и самим тим више није део учења Цркве, с тога папа није поменут у Диптиху. Озбиљан проблем је признање “Светског савета цркава“ као доктрине, иако је познато како порекло, тако и сврха његовог оснивања, уз наводе о мешовитим браковима између православаца и неправославних, који су контрадикторни са Светом Тајном Брака, као једном од Светих Тајни Православне Цркве. Морамо напоменути и рећи да је све ово што је одлучено а гази Веру – плод компромиса и притисака, као што су рекли и неки од учесника Сабора. Митрополит Јеротеј наводи да је на Сабору хијерархија Грчке Цркве била на мети оштрих критика због свог доследног става. Можда је тај психолошки притисак допринео развоју финалне верзије амандмана, која је одобрена. “Лично, ја сам се суочио са великим притиском и офанзивним ставом епископа. Према мојим информацијама, изложени притиску су били и други чланови Грчке Цркве“ – рекао је митрополит Навпактски. У прилог свему реченом иде и својеврсна претња која је помињана током Сабора, како ће «његове одлуке бити обавезне за све Помесне Цркве» и како ће свако неприхватање саборских одлука бити санкционисано.

Може се закључити, дакле, да је критски сабор у најмању руку био и необичан, и у складу са глобалним планом уједињења свих религија и глобализације света како би се припремио долазак заједничког, једног светског лидера. Штавише, недавне изјаве папе Фрање где је похвалио отварање питања о “обнови јединства“ и “свеопште добробити Цркве“, али и о намерама за успостављање организације “једне светске религијске“ оне коју би он водио, где ће имати “безусловну“ власт у циљу борбе против верског екстремизма, којом се предвиђа наметање високог нивоа глобализације религије, и представља практично припрему да на терену створи кризу по духовност света. Сходно томе, ниче религијска основа за нови глобални поредак. Из наведених разлога, ми сматрамо да сам Сабор не да негира само име – он не представља никакав “Сабор“ а камоли “Свети“ или “Велики“, сматрамо га сабором иновација и злоупотреба – са неиспуњеним очекивањима здраве пуноте Цркве (заједнице верника коју чине свештеници, монаси и лаици у Цркви). Примат (патријарх) из Помесне цркве сам по себи није Црква, баш као што ни критски сабор не може да доноси одлуке у име целе Цркве, тј. представља сву Православну Цркву у питањима догми и истинске вере. Увођење екуменизма, као нове линије унутар Цркве није новина – датира 100 година. Као болесна новотарија, екуменизам није признат и није заразио целу пуноту Цркве. Поред тога, у супротности је целом православном предању, сматра се јересју и осуђен је од стране многих великих светитеља двадесетог века, као што су Св. Јустин Поповић, Св. Николај Велимировић, Св. Пајсије итд.

Како можете оправдати разлику у духу хришћанског учења Отаца Цркве и нове визије која је доминирала припремама, дискусијама и одлукама Сабора?

“Има ли потребе да се опише степен збуњености и клевете, или одобравања јереси које сте изазвали својим потписима срамних докумената? Јер ако ћутање значи да сте се сагласили, колико је гора од тога писмена потврда, пред целом Црквом, њихових одобрења и сагласности?“

Ви сте потписали! Ми не сматрамо да сте и нас обавезали овим потписом, осећамо обавезу да се дистанцирамо од оваког става, и отворено исповедамо веру, дату нам Духом Светим кроз Свете Апостоле и преко Светих Отаца – ту исту веру коју вековима исповеда Црква Христова. Стога, морамо да наведемо разлоге зашто не признајемо овај Сабор и његове одлуке, вођени Светим Писмом и богомнадахнутим Оцима “… узми са собом још једнога или двојицу да на устима два или три свједока остане свака ријеч“ (Матеј 18,16).

Разлози зашто не можемо да прихватимо овај Сабор и његове одлуке изнесени су у документима приложеним уз писмо, а укратко они су следећи:

1. Погазио је саборност због неучешћа свих Епископа и немогућности да учествују у његовом раду.
2. Самим непризнавањем свих ранијих Сабора није постигнуто органско јединство са другим Саборима и тиме не потврђује Православну Веру онаквом каква је на свим ранијим Саборима установљена.
3. Овај Сабор је укинуо догматске и канонске одлуке Васељенских Сабора.
4. Прибегао је манипулацијама и притиску, и по питању дневног реда и рада самог Сабора.
5.  Не прати традицију Светих Отаца Цркве.
6.  Званично је озаконио свејерес екуменизма.
7.  Признаје учешће православних цркава у такозваном “Светском савету цркава“ и подржава његов циљ – постизање “јединства хришћана“.
8.  Признаје црквену природу јересима прихватајући да су паписти, монофизити и остали јеретици “цркве“ а не јереси.
9.  Он промовише метапатристичку теологију кроз концепте и идеје које су стране православљу.
10.  Превиђа и игнорише улогу лаика и свештенства нижег у хијерархији.
11.  Током предсаборних саветовања, информације нису биле доступне свој пуноти Цркве, већ се о њима умногоме тајило.
12.  Сабор је увео праксу страну православљу: мешовити брак, епископско сабрање и молитве за животну средину.

На основу горе наведеног, ми категорички одбацујемо Сабор на Криту, неправославно организован и спроведен, на којем су донесене неприхватљиве одлуке и захтевамо од Вас да се јавно изјасните, да јасно и недвосмислено препознајете свагдашње учење Цркве Христове, изјавом која би садржала:

1. Одрицање од Критског сабора и опозив Вашег потписа на свим документима Сабора и да исто јавно објавите на помесном сабору Румунске Православне Цркве

2. Недвосмислену осуду екуменизма усмено и писмено, са експлицитним навођењем свих импликација:

– Теорија грана којом се изједначавају Православна црква и друге конфесије које себе називају “хришћанским“

– Теорија о “изгубљеном јединству“ Цркве

– Постојање спаситељне и просвећујуће благодати изван Једне Цркве: по теорији крштења, теорији апостолског прејемства која подразумева постојање свештенства ван Једне Цркве, теорија благодати у тзв. “тајинствима“ изван Једне Цркве

– Одмах прекинути општење са неправославнима и свега противног канонима што из тога произилази

3. Борбу да изађете без одлагања из “Светског савета цркава“ (“ССЦ“) и свих осталих екуменских тела

У случају да исповедите све то а засновано је на учењу Светих Сабора и Светих Отаца, обрадоваће Вам се не само пунота Цркве, него и сво небо са Светим Ангелима и свим Светима, ви ћете показати да сте заиста наш Отац, као пастир добри добићете награду на небу за исповедништво, одаће Вам почаст сви хришћани, свештенство, монаси и мирјани целог света, и имаћете нашу подршку и помоћ у свему. Све се то још да исправити. Сваки човек склон је паду и у црквеној историји су небројени примери оних који су се након пада вратили на пут Истине, међу којима су и Св. Македоније и Св. Јувеналије, и епископи који се покајали након Ферарско-флорентинског сабора.
Деси ли се да одговор Вашег Високопреосвештенства не буде у складу са предањем Цркве и ми не добијемо јасан одговор, или нас не удостојите било каквог одговора, у складу са горе наведеним, са болом у души, али и даље са надом да Господ неће напустити Своје словесно стадо, у обавези смо да Вам скренемо пажњу да ће бројни клирици заједно са својим заједницама монашким или парохијским, покренути питање о престанку помињања јерарха, учесника Сабора на Криту. Неки од њих већ сада желе да се ограде од вас који сте потписали спорна документа, и то оправдају канонском и светоотачком традицијом Цркве (15. правило Двократног Сабора Цариградског). Изложена позиција представља наше ограђивање од јереси и раскола, а не напуштање Саборне Цркве, чија ћемо послушна и постојана чада остати.
Треба се подсетити да помињање епископа не мора бити безусловно, но има везе са догматиком вере, тако што ће се помињати на литургији – истинито, искрено, а не лажно, ако “правилно управљају речју Истине твоје“, или другим речима као што Свето Писмо сведочи “јер они бдију над душама вашим.“
Напомињемо да је прихватањем формулације “Православна Црква признаје историјске називе других хришћанских цркава и конфесија које се не налазе у општењу с њом“, у документу “Однос Православне Цркве са остатком хришћанског света“ и потписивањем овог документа, улазимо у заједницу са њима и признајемо доктрину, њихов морал и културу, и тиме стварамо везу са јереси, са озбиљним последицама по канонски и догматски ред, на православном нивоу.
Зато одбијамо такву врсту општења, укључујући праксе о рукоположењу жена на пример, и не видимо други начин него да се Ваше Високопреосвештенство јавно одрекне како учешћа на критском сабору тако и потписаних докумената овог сабора.

Сходно томе, имајте на уму да ако у року од 10 дана од дана пријема овог писма од Вашег Преосвештенства не добијемо одговор по основу горе наведених питања, задржавамо право да прибегнемо прекиду помињања приликом богослужења. Црквена пунота је већ применила праксу непомињања надлежних архијереја који су у заједници са хијерархијом потписника саборских докумената. Ово кажемо, јер се већ осећају последице учешћа на овом Сабору и у неким манастирима и парохијама, ћутање архијереја потписника је створило бригу, конфузију и сукоб.

“О Тимотеје, сачувај повјерен ти залог, клонећи се поганих и празних разговора и спорова лажно названога знања […]

Предање, вели Апостол, сачувај.

Шта је Предање? То што ти је поверено, а не што си ти пронашао; то што си примио, а не што си сам измислио; то није дело ума, него учења, није приватна својина него свенародна предаја; дело које је до тебе дошло, а не тобом откривено; у односу према њему, ти ниси проналазач, него стражар, ниси оснивач, него следбеник, ниси вођа, него вођен. Предање, говори Апостол, сачувај, то јест, талант вере васељенске сачувај у потпуности, неповређености.
Што ти је поверено, то и нека остане у тебе, то и ти предај. Добио си злато, злато и предај. Нећу да ми подметнеш место једнога друго; нећу да ми место злата преваром потуриш олово или бакар; нећу злата наизглед, дај га у природи…
Учи томе како су тебе учили, и говорећи ново, не реци новачење.“

Напомена:
Документ садржи седам страна и обухвата следеће анексе, дизајниране и уређује потписнике писма:

Прилог 1: О томе шта је неуобичајено и супротно канонима у самој организацији и спровођењу сабора.
Додатак 2: О екуменској теологији која се званично спроводи у Цркви а огледа се у документу „Однос Православне Цркве са остатком хришћанског света“.
Анекс 4: Одступања од православне еклисиологије која су претходила сабору на Криту.
Прилог 5: Ставови према екуменизму и Светом сабору великих духовника нашег доба.
Прилог 6: Реаговања пре и после сабора неких архијереја и теолога.
Анекс 7: Престанак помињања на службама – кроз канонску и светоотачку призму, као одговор на одлуке критског сабора.
Прилог 8: Списак потписника петиције – писма (који се састоји од преко 4000 потписа, који је и даље отворен за потписивање).

Јеросхимонах Симеон , манастир Сихастрија
Протосинђел Антим, манастир Бистрица
Протосинђел Јероним, настојатељ скита Св. Теодора
Јеромонах Јован 
Јереј Михаил Попеску
Јереј Јован Унгуреану
Теолог Михаил- Силвиу Кирила
Новинарка Ирина Настасиу