Из личне архиве Епископа Артемија

Заборављено писмо које је и данас актуелно

 

ПРЕДСЕДНИЦИМА, ВЛАДАМА И ПАРЛАМЕНТИМА,
ДИПЛОМАТАМА И АМБАСАДОРИМА АМЕРИКЕ И ЗАПАДНИХ ДРЖАВА

 

ПОШТОВАНА ГОСПОДО,

Пишем вам ово ОТВОРЕНО ПИСМО а не знам како ћу Вам га проследити, јер су све телефонске (а и друге) комуникације прекинуте са Косовом, што је један међу многим “успесима“ Ваше НАТО-вске интервенције на моју Отаџбину, на мој недужни народ и на мене лично.

За ових 16 дана свакодневног бомбардовања које изводи Ваша авијација постигли сте заиста сјајне резултате. Сјајне, гледано из ваше перспективе. Порушили сте многе касарне и друге војне објекте, многе фабрике и цивилна насеља, искидали сте много мостове и радио релеје, посејали сте смрт и ране, тугу и бол по многим домовима и насељима, натерали сте цео један народ у подземље. И то све чините из “хуманих разлога.“ Били бисмо Вам захвални да нам објасните у чему би се Ваша нехуманост изразила према нама.

Наравно да то све нас боли. Највише због сазнања да то нисмо ничим заслужили. Ви кажете да тиме желите да казните г-на Милошевића. Да ли заиста нисте имали пута и начина да њега лично казните на примерен начин, а не сиротињу Божију по Алексинцу, Приштини, Београду, Великој Хочи и … ко зна где ћете то још урадити.

По међународним важећим конвенцијама, а и по божанским законима, ако неко кажњава или убија децу због преступа или злочина њихових родитеља, он је сам преступник и злочинац. Ако то чини масовно и у ратним околностима, онда је то ратни злочинац и следује му да буде приведен Хашком Трибуналу да му се суди. Каква је разлика између таквих злочинаца и Вас, по чијој наредби се просипају хиљаде тона разорног експлозива на главе недужног народа (=деце) због преступа и злочина једног човека (=г-на Милошевића)? Није ли и Вама место пред Хашким Трибуналом?

Можда се тешите тиме што Вас нема ко тамо отпремити нити принудно привести. Мислим да Вам је то слаба утеха ако савести имате и у Бога верујете (као што се представљате). Суд тога Вечног и Праведнога Судије нико не може избећи, па ни Ви без обзира на сву Вашу војну и економску моћ. Размислите о томе.

Поред реченога, желео бих још само нешто да нагласим. Највећа жртва Вашег НАТО бомбардовања није оно што је порушено и покидано, ни оно што је убијено и рањено (ма колики тај број био), него оно што сте спречили да се развије, оно што је било зачето и што је требало да доведе до интеграције Србије, Југославије и целог Балкана у европске и светске токове, а то је ДЕМОКРАТИЈА. До вашег бомбардовања у Србији су постојале демократске снаге, отворене и потенцијалне, постојали су демократски процеси, макар и у зачетку, постојала је нада овога народа да ће уз Вашу подршку и помоћ тај процес демократизације заживети и победити. Свега тога сада нема. Уништење тих демократских снага, тих демократских процеса, вере и наде овога народа у боље сутра, и јесте највећи злочин Вашег бомбардовања.

Српска Православна Црква (Ја, као Епископ Рашко-призренски) са представницима Срба са Косова и Метохије окупљеним у Српском покрету отпора – Демократском покрету на челу са г-ном Момчилом Трајковићем, као израз Црквено-народног Сабора, пуне две године смо обилазили земље Европе, Америку и Русију износећи свуда истину о Косовско-метохијском проблему, његовој генеалогији, акутном стању у коме се налази и начинима како да се тај проблем реши на задовољавајући начин за све оне који на Косову и Метохији живе и желе да на њему живе као поштени и часни грађани своје отаџбине.

У тој мировној мисији били смо само у Америци пет пута за годину дана, од фебруара 1998. до фебруара 1999. године. Увек смо и свуда наглашавали да се проблем Косова не може решити применом силе ма са које стране (рачунајући и силу НАТО-пакта). Заступали смо ставове и предлагали да се решење тражи политичким средствима, путем демократизације Србије, Југославије и ширег региона Балкана, дакле путем дијалога и споразума. Залагали смо се за мултиетничко, мултикултурно и мултирелигиозно Косово, где би сви који тамо живе уживали сва и иста права по највишим светским стандардима.

Са задовољством и благодарношћу истичемо да смо свуда и од свих наших саговорника били изузетно добро примљени, саслушани и у 90% случајева подржани у нашим ставовима. То је у нама будило наду да ће се проблем Косова решити мирним путем, на свеопште задовољство. Код наших саговорника се огледала радост од сазнања да постоји друга и друкчија Србија од оне коју представља г-н Милошевић и његов режим, да постоји алтернатива. Све је то наговештавало бољу будућност за све. И сада је то све пропало. Под НАТО бомбама није остао ни камен на камену од тих лепих, перспективних слика.

Уместо тога, имамо на делу и у пракси све оно што смо ми (Ја и г-н Трајковић) предочавали приликом наше задње посете Француској и САД-а (фебруара ове године). Нарочито смо Г-ђи М. Олбрајт истакли и написмено предали шта ће се десити ако НАТО буде војно интервенисао у Србији и Југославији. Овде на то само укратко потсећамо:

 

1. Интервенција Нато снага само би оснажила Милошевићев режим.

2. То би био велики ударац за демократску опозицију у Србији и одложило би потребну демократизацију Србије.

3. Изазвало би Милошевићев режим да предузме одлучне драстичне мере против оних који друкчије мисле у Србији.

4. Довело би до радикализације појединих фракција ОВК-а, што би довело до радикализације и међу косовским Србима и Србима уопште.

5. Све би то довело евентуалне НАТО јединице на Косову у деликатну ситуацију, јер би биле посматране као окупатори.

Питамо Вас, Господо, шта се од тога предвиђенога и од нас Вама предоченога (надамо се на време) није обистинило после НАТО интервенције?

Изразили смо, том приликом, и бојазан да би такав развој догађаја био непродуктиван и сасвим непотребан, шта више и вишеструко штетан. Уместо тога понудили смо алтернативан предлог у виду АНЕКСА о кантонизацији Косова, који не би мењао споразум из Рамбујеа, него га само допунио како би се у правима на аутономију изједначиле и српска и албанска страна те исти постао прихватљив.

На нашу велику жалост, Ви никада нисте разумели српски народ, његову православну душу, традицију и историју. Презрели сте и нас, као своје саговорнике, који смо Вам искрено приступили и истину говорили желећи да наш заједнички труд уроди плодом и донесе мир на ове просторе. Желели сте да наметнете решење по Вашим мерилима и принципима не водећи рачуна ни о минимуму националних интереса српског народа. Изабрали сте војну интервенцију НАТО авијације по нашој Отаџбини. Шта ћете тиме остварити, коме ћете суштински помоћи, размислите сами. Бомбама се не решава и не ублажава “хуманитарна катастрофа“, него се умножава геометријском прогресијом. Ваљда сте се у то уверили у задњих шеснаест дана Ваше “мировне“ активности. Наздравље Вам било!

Наше наде у Вас, Вашу демократију, правдољубивост и хуманост покопане су дубоко у кратерима начињеним Вашим бомбама и томахавцима. Да ли ће икада отуда васкрснути, питање је сада.

Христос, чији Велики Петак данас славимо, страдао је и распет од људи којима је из љубави дошао да их спасава. Они су Га неправедно убили и сахранили. И гроб запечатили. И стражу крај гроба поставили. Да би спречили његово славно и спасоносно Васкрсење. Но све њихове мере нису помогле. Христос је Васкрсао. И нама који данас страдамо од Ваших бомби ни криви ни дужни Он је дао наду да и за нас има васкрсење. Ма шта Ви чинили и ма шта ви предузимали.

Ми, православни Срби, стрдајући од Вас, искрено Вас жалимо. Ваша погибија је страшнија од наше, јер је трајнија. Трајнија је јер сте Ви неспособни за покајање за зла која нам наносите. Стога се ми за Вас молимо Распетоме и Васкрсломе Господу, понављајући са смирењем и љубављу Његове речи са Крста: “Опрости им, Оче, јер не знају шта раде.“

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

 

09. април 1999. г.

ПРИЗРЕН

Епископ рашко-призренски

+ АРТЕМИЈЕ