Протосинђел Евтимије: Извештај о инциденту на манастирској слави у Дежеви

У петак, 13/26. фебруара ове године, на дан празника Преподобног Симеона Мироточивог, катакомба у Дежеви је прослављала своју храмовну славу. Било је најављено да ће тога дана Свету Архијерејску Литургију служити Хорепископ старорашки и лознички Г. Николај са почетком у 9:00 часова и да ће Литургији присуствовати Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Артемије.

У 7:35 ујутру, када су већ почели да пристижу први гости, епископ Николај, монаштво и верници, суочили су се са неуобичајеним призором на споредном путу ка манастиру. Наиме, теретни камион је потпуно препречио пут, док је неколико полицајаца и цивила стајало поред камиона. Објашњење које се могло чути било је да је камион у квару, тј. да му је пукла гума. Да пукне гума или да се деси неки квар на камиону сасвим  је уобичајена ствар која се често дешава, али да се то деси баш у то време, на том месту и на такав начин, да је и пешак једва могао да се провуче, деловало је крајње неуобичајено. Посебно је чудно било то што су се истог тренутка три полицајца нашла на путу поред камиона! Недуго затим пристигло је још 6-7 полицајаца, у интервентном џипу, тако да их је, у два возила укупно било десетак. 

Осим чудних околности везаних за сам камион, још је чудније било присуство толиког броја полицајаца, а све због једног заустављеног камиона на споредном земљаном путу. Такође је занимљиво, зашто и како су се истог момента нашли на путу на ком се камион зауставио?  И на крају, намеће се питање: зар блокиран пут није у надлежности саобраћајне полиције а не интерветног вода? На ова питања делимично су нам одговорили ти исти полицајци, што ћемо видети у даљем тексту.

До сада наведене чињенице побуђују озбиљну сумњу у објашњење о случајном квару и блокади прилазног пута манастиру, у то време и на том месту. Додатну сумњу изазивало је и то што је камион био без регистарских таблица. Камион је ту остао до почетка Литургије а онда „поправљен“ уместо да настави куда је и кренуо, узбрдо ка манастиру, да одвезе натоварени материјал (циглу и грађу), вратио се путем назад и одвезао, што је такође нелогична ствар.

Све је било потпуно јасно после изјаве очевидаца да је „квар“ уклоњен простим напумпавањем гуме.

Један од монаха који је кренуо да помогне око преношења ствари, дошавши до спорног камиона и полиције, упитао их је на чији су позив они дошли.  „Ми обезбеђујемо овакве саборе“, гласио је одговор затеченог и збуњеног полицајца, на ово директно питање. Затим је полицајац упитао монаха: „Има ли народа и монаштва горе, да ли је пријављен скуп?“ Други полицајац је рекао: „Нисмо ми криви, ми смо неутрални, одговорна је друга – супротна страна (узурпиране Епархије, прим. аут.). А трећи полицајац је са уздахом рекао: „Срамота ме је што сам човек, када видим шта се ради у Цркви.“ Локални мештани су чули у продавници како полицајци из интервентог џипа међусобно говоре: „Чекамо овде ако се нешто догоди. „Дакле они су били унапред припремљени (од кога?) да се нешто може догодити. А да се нешто догоди побринули су се они који су и осмислили целу ову провокацију. Да се створи повод за напетост и могући инцидент, сличан оном у Грачаници, који би затим био злоупотребљен за додатно оптуживање, клеветање и обрачунавање са Владиком Артемијем, његовим монаштвом и верним народом који га прати. Иначе, крајње је наивно очекивати да би блокадом пута била спречена најављена архијерејска Литургија и манастирска слава.

Дакле, питање је да ли су полицајци послати да реше проблем блокираног пута или да заштите намеру (незаконите) блокаде пута и власника камиона од народног гнева? Нећемо се бавити нагађањем ко је био организатор а ко је дао „благослов“ за овакво јадно и срамно дело. Већ смо довољно упознали нарав и дела наших гонитеља у овом петогодишњем егзилу, што је потврдило сведочанство скрушеног чувара реда (да ли и закона?), који је потврдио да је ово организовано од друге – супротне стране, (Теодосијеве). Нарочито је забрињавајуће то  што је државни орган јавне безбедности (не по први пут) злоупотребљен за оваква жалосна и безакона деловања унутар црквених прогона. Другачије или блаже објашњење, на жалост, није могуће, управо због изнесених чињеница. 

Пред крај саборовања пронела се вест да је једном нашем вернику пробушена гума на аутомобилу. Недуго затим чули смо да је на још једном возилу гума исечена ножем. Ако је у првом инциденту, после свега изнетог, могла постојати бар теоретска могућност да се све десило спонтано и случајно, онда исечене гуме на аутомобилима кротких и мирних верника, потврђују да се несумњиво ради о ситној и немоћној злоби којој је једини циљ да напакости ближњем и наненесе му штету. По таквим делима познајемо да они који ревнују на овај начин против наше прогнане и оклеветане Епархије у егзилу, немају ревност по Богу и не могу се назвати истинитим слугама Божијим, јер „љубав не мисли о злу“ а камоли чини овако нешто. А можда ови ревнитељи у злу и прелести ово чине мислећи да службу Богу приносе.

Од почетка жестоког прогона Преосвећеног Владике Артемија ми смо суочени са оваквом злобом. Ова последња у низу само је пројављена на један очигледан и немоћан начин. Ми се злом нисмо бавили него смо га  трпели, јер нас су: клеветали, ружили, кажњавали, бацали коктеле и палили куће, претили, писали тужбе и петиције, хушкали власт на нас, истеривали са посла, ометали и блокирали градњу, слали инспекције, полицију, приводили нас итд.    

Због тог удела ми смо веома благодарни Богу и нашем Епископу исповеднику Артемију али и нашим гонитељима, јер смо се удостојили да се на нама недостојнима, и у ове дане, испуни реч Богочовека Христа: „Блажени сте кад вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке пре вас.“ (Мт. 5,11-12)

Протосинђел Евтимије

{gall}galerije/dezeva_26022016{/gall}