Рајица М: ЈАГЊЕ ЋЕ ИХ ПОБЕДИТИ!!!

Рекет по рекет и окити се праведни Ноле орденом Светог Саве. Награђиванима никад доста награда, уосталом, као ни кажњаванима казни. Сујетољупци љубе награде а за узврат служе наградодавцима, материјално и морално. Тако функционише наша друштвена позорница. Треба бити свестрано обдарен и то доказати наградама добијеним у више области.

Светска џет сет сцена диктира овосветске мисли и осећања синовима овога света. У потрошачком друштву време је новац. Његово величанство потрошач својим новцем стеченим кроз пацовске канале привилегија и повластица, троши и расипа и време и новац не замарајући себе сувишним мислима. Којим поводом официјелна Црква наших дана узима прилоге од богатих верника а за узврат их кити орденом највећег Србина Светог Саве. Некад Црква беше регулатор размене духовних и материјалних добара тако што милостињу добијену од богатих верника прерасподељиваше сиромашнима, посвећеним крстоносном благодатном путу стицања светости.

У наше време тога нема, богати дају цркви а сиротињу нико и не види, модернистичке су то реформе и људског и Божијег пута. У друштву робно новчане потрошње у ком се време троши празним словима и напумпаним бројевима истина и није нека роба на цени. Истина се одбацује лако као непотребан терет уместо да јој се да могућност да изнесе терете наших овоземаљских живота. Он узе наше слабости и понесе наше болести са собом на крст, али многи од нас одбацише и Њега и Његов крст. Повероваше у себе и у своје добре везе у свету па заборавише како на своје људске слабости, тако и на Њега.

Заборавише многи да тело и крв не могу наследити Царство Небеско па све што зараде улажу у тело. Магијом нечастивог замагљени прозор у свет који се телевизија зове постаде свето писмо обезглављене већине. Безглаво живљење малтене је срећно живљење, зато што ослобађа створа од депримирајућих мисли. Осећања се гасе и безглави се створ креће по инерцији куд и сва већина. Мањина задужена за завођење већине дели награде и ордење док на њу, већину товари стење и камење. Истинољубива мањина нема на располагању средства која има већ поменута лажољубива и користољубива мањина тако да је њена истина недоступна већини затеченој у забављању или посртању.

Из врха цркве у посланицама хијерарха редовно се чује осуда појединачних људских грехова док се колективни институционално организовани грех и не спомиње. Елитистичка црква са једне државне стране, Богу хвала, доби конкуренцију у цркви прогнаних правде ради са друге, дакле богаташка и сиротињска. Алтернатива дакле постоји чим постоји могућност избора, још само да истина пропути пут до оних заузетих забавом и посртањем. Како се демократско државно уређење слаже са хришћанством. У нашем случају изгледа одлично, једнодушно прослављају Црква и држава, деле међу собом ордење, сасвим складна симфонија. Ипак нешто ту није у реду и поред симфоније нешто ипак не штима.

Уместо прираштаја у свим сферама државе и друштва евидентно је опадање. Морал на најнижем нивоу. Србија се претвара у обор оборених створова. Колико региона толико обор кнезова. Колико региона толико обора за све оборене са слободних Божијих висина. У оборима загарантована храна и забава, у се на се и подасе. Животињство под будним оком глобалних гадаринских свињара. Политичким странкама, страначким везама и послушништвом у извесност обора, пут којим се Србија претвара у земљу гадаринску. Деградација обезбоженог човека жигосане савести одвија се кроз болни процес транзиције. Богоборна власт богохулно и дрско ратује против Јагњета не знајући јадна да ће је Јагње победити а са Јагњетом звани и одабрани. Живот улази у фазу Јовановог Откровења, борба добра и зла излази на видљиви терен. Транзиција је назив за убијање старомодне државе хришћанских идеала, старомодног друштва, старомодних друштвених вредности и међуљудских односа. Убијањем вековима стицаног хришћанског морала, вере, истине, правде транзиција у Србији на првом месту јесте покушај убијања Христа, који је већ једном за наше грехе убијен и Васкрсао и кога је немогуће убити, нарочито у србском Свето Савском народу. Христос у нама нада на славу увек смо знали и нисмо пожалили живот у телу да бисмо се овенчали Христовом славом. Шта се то данас догађа са већинском Србијом затеченом транзиционим шоком.

Некада недозвољена средства у постизању остварења себичних циљева бивају наједном дозвољена и шта више подстицана од стране истих оних државних институција које су их до јуче забрањивале. Материјална беда изазвана дозираним повећавањем економске кризе на свом врхунцу, од сваког појединца императивно захтева лично распеће Господа Исуса Христа у замену за насушни хлеб. У обору извесности или у Богу, за многе бивше Србе а садашње делове рестриктивног друштвеног механизма већ је одговорено питање. Жигосана савест из које је протеран Бог многим, бившим Србима командује неправедном платом. Ситост изазива задовољство налик срећи, зато није чудо што многи изгубише себе у обору извесности.

Ја сам Пут, Истина и Живот, говори Син Божији. До његовог уласка у драму светске историје, свет је таворио у заслужено незаслуженом стању благослова и проклетства. Ово стање назначено у књигама Старог Завета као стање кад родитељи једу кисело грожђе а деци трну зуби, до доласка Господа Исуса Христа у светску временску димензију, поробљавало је човека без могућности његовог превазилажења. Дошавши у свет, Љубљени Син Божији, свету који ће га распети доноси дар благодати и истине не би ли га ослободио робовања родитељском греху. Од века скривена тајна домостроја Божијег спасења објављује се кроз уста Љубљеног Сина Божијег, Господа Исуса Христа. Ова тајна бива у то време а и данас јесте скривена за многе који и онда и данас распеше Љубљеног Сина Божијег ради овосветских уживања и моћи. Тајна крста открива се само несебичним богољупцима и човекољупцима док је онима, другима сакривена. По први пут у светској историји Љубљени Син Божији даје човеку могућност да престане да буде талац родитељских злих дела и да их победи носећи свој часни крст. Бог оваплоћени у личности Господа Исуса Христа даје могућност свакој појединачној људској вољи да слободним избором понесе свој крст и на њему избрише наслеђене родитељске грехе. Дакле Љубљени Син Божији трасира човеку нови Пут од проклетства до благослова из благодати у благодат. Благодати нема изван истине, благодат је саставни део истине јер је благодат нестворена сила Божијег Духа Истине. Ако све ово знамо морамо се упитати ко је тај који покушава да из Србије протера Господа Христа, благодатног и спасавајућег а да на његово место успостави неку замагљену представу лажног бога у некаквом обору за оборене људе. Морамо се такође благодатном силом Светог Духа ослободити родитељског проклетства робовања у комунистичкој неслободи и рећи решено и одлучно не глобалистичком комунофашизму закамуфлираном у демократији. Свој на своме боголиким умно духовним бићем а не извесношћу преживљавања поробљени створ у глобалистичком обору. Тела су нам дата да њима водимо добар рат, за богоугодну службу Богу а не за пролазна уживања а данас је најбогоугоднија служба Богу одбрана свога србског рода, своје људске части и Божије слободе од глобалистичке пошасти.

Богу хвала Србија се буди из дугог црвеног сна и пита се и тражи да се пита.

ШУМАДИЈА

Вавилон седи на водама многим
Лепеница тече да замаже очи
Звер се приближава јадним и убогим
Да им језик у крв још врућу умочи.

Са Авале зулумћари кад навале
Све што кичму има да у јаму свале
Усправи се човек од сувишка бола
Престоница за ноћ постане Топола.

Грешни раб Христове Слободе!
Рајица Марковић