АУТОРИ

Две су се вести пронеле српством након последњег скупа владика Српске православне цркве у Београду.

Једна је била о томе да се највиши црквени функционери и даље без предаха моле за здравље и дуговечност првог међу њима једнакима, и да зазивају све силе и моћи да се њихове молитве, жеље и надања испуне, али да је Павле, упркос свему томе и даље жив!

Јасно је да је Човек године 2007. Владимир Путин, председник Републике Русије. Ипак, морамо се потсетити да нико не постаје значајан само на основу постојања. Иако су тзв. краљевске личности и савремене звезде естраде покушале да убеде саме себе и свет у то (понекад чак и успешно), ипак су само дела људска то што преображава човека у ону задивљујућу особу чије именовање тако знатижељно очекујемо крајем сваке календарске године.

Остаде готово незапажено да су Београђани у великом броју нову годину, светску а нашу, дочекали поклоњењем новоизграђеном идолу прелазећи до јутра преко воде. Како је ово била новогодишња ноћ мало је вероватно да су том приликом били жедни. Али како их је предводио и преко воде преводио први човек идолске Србије, светске а наше, која се служећи скупим идолима башкари у раљама Европске Уније, Борис Тадић, готово је сигурно да их ни жеђ неће мимоићи мада са закашњењем.

Згуснуо се режимски мрак под рафалном паљбом усијаних речи партијских новинарчина и новинарчића, неискрених идеолошких писаца и писара, свих могућих фела језичких клепала, клепетала и клептомана. Господари хлеба и мајстори игара испарцелисали медијско-информативни простор и изделили га онима што сигурним кораком ступају ка алеји великана, неприступној незнаном јунаку.

Србија у турбуленцији, Србска барка на таласима бермудског троугла зинулих да је прогутају са посвађаном посадом, ветровима раштрканом, изгубљеном и пронађеном на погрешним местима.

Тежак је пут којим грешна људска природа корача ка познању Истине. Вера под налетима искушења може да се утврди, али може и да се поколеба и застрани у маловерје и безверје и удави се у млакости.

Затрубеше предизборне трубе,
Засијаше моћни рефлектори
Србија се на изборе зове
Цар се бира из народног пука
Завађени у миру се љубе
Каин мирно са Барабом збори
Воде тије под Србијом плове
Барку води невидљива рука

Је ли баш овако данас, или се воља народа парламентарним и председничким изборима, слободном људском вољом, предаје у руке других људи.

Очигледно да већина србских гласача осећа да се на изборима, неким Богу страним чудом народна и Божија воља исмева и мења у сасвим супротну вољи Божијој.

Син Човечији је изнад суботе, каже Господ наш Исус Христос. Шта је то затворено суботом а није човек, можемо видети ако се осврнемо око себе. На сваки корак чућемо, морам ово, морам оно, очигледно је да се од некад слободних Срба претворисмо у јеврејско робље. Закон никога не може да васкрсне, а ми дозволисмо да нас обману и затворе у законску државу смрти.

Господ Исус Христос је Бог безазлених, уморних и оптерећених, Бог малих, презрених слугу а не великих, славних господара. Окренемо ли се спонтано око себе бићемо изненађени несташицом малих, али свако чудо за три дана. Ученици надмашише Учитеља и сасвим добро се уклопише у свет великих и славних.

Срби данас–нарочито они под окупацијом Унмика и Кфора

Олошке и Упропаститељске[1] „власти“ у судару са стварношћу–Србима на Косову