Згуснуо се режимски мрак под рафалном паљбом усијаних речи партијских новинарчина и новинарчића, неискрених идеолошких писаца и писара, свих могућих фела језичких клепала, клепетала и клептомана. Господари хлеба и мајстори игара испарцелисали медијско-информативни простор и изделили га онима што сигурним кораком ступају ка алеји великана, неприступној незнаном јунаку.
АУТОРИ
Рајица М: МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ!!!
Србија у турбуленцији, Србска барка на таласима бермудског троугла зинулих да је прогутају са посвађаном посадом, ветровима раштрканом, изгубљеном и пронађеном на погрешним местима.
Тежак је пут којим грешна људска природа корача ка познању Истине. Вера под налетима искушења може да се утврди, али може и да се поколеба и застрани у маловерје и безверје и удави се у млакости.

Рајица М: Радосна страна живота
Затрубеше предизборне трубе,
Засијаше моћни рефлектори
Србија се на изборе зове
Цар се бира из народног пука
Завађени у миру се љубе
Каин мирно са Барабом збори
Воде тије под Србијом плове
Барку води невидљива рука

Рајица М: Воља народна – воља Божија
Је ли баш овако данас, или се воља народа парламентарним и председничким изборима, слободном људском вољом, предаје у руке других људи.
Очигледно да већина србских гласача осећа да се на изборима, неким Богу страним чудом народна и Божија воља исмева и мења у сасвим супротну вољи Божијој.

Рајица Марковић: Христос или субота
Син Човечији је изнад суботе, каже Господ наш Исус Христос. Шта је то затворено суботом а није човек, можемо видети ако се осврнемо око себе. На сваки корак чућемо, морам ово, морам оно, очигледно је да се од некад слободних Срба претворисмо у јеврејско робље. Закон никога не може да васкрсне, а ми дозволисмо да нас обману и затворе у законску државу смрти.

Рајица Марковић: Са Христом до победе
Господ Исус Христос је Бог безазлених, уморних и оптерећених, Бог малих, презрених слугу а не великих, славних господара. Окренемо ли се спонтано око себе бићемо изненађени несташицом малих, али свако чудо за три дана. Ученици надмашише Учитеља и сасвим добро се уклопише у свет великих и славних.

Вишеслав Симић: Црква у Катакомбама и Барикаде
Срби данас–нарочито они под окупацијом Унмика и Кфора
Олошке и Упропаститељске[1] „власти“ у судару са стварношћу–Србима на Косову

Рајица М: Опстанак или нестанак
Национална ситуација у којој се налазимо доспела је у ћорсокак из кога нам нема лаког излаза. Док нам отимају државну територију, сузавцем и мецима растерују косметске Србе са својих прагова, они који на политичкој позорници глуматају државнике баве се пречим пословима прикључивању ЕУнији. Прогнозе о неминовном краху евра и саме Ервопске Уније као да до ових политичких нојева и не допиру.

Рајица М: Размишљање једног лаика о осмој тајни
По свом славном Васкрсењу Господ Исус Христос се јавља својим ученицима, надахњује их и шаље у свет да шире Јеванђељску истину свим народима света. Хришћанство је са истока отишло на све четири стране света, његово кретање на запад може се пратити кроз пут Апостола Павла у Рим.

Жељко Которанин: Фидасово поимање канонског права II
Власије Фидас тврди: „Други васељенски сабор (381) узалудно је покушао – 2. и 6. каноном – да подреди митрополите ширем црквеном административном телу аналогној грађанској области (- дијецези)… До Четвртог васељенског сабора у Халкидону (451) митрополити су без институционалних новина очували аутокефалност коју су стекли одлукама Првог васељенског сабора.
