АУТОРИ

Бог, чије је једно од имена Ја јесам, створио нас је и дао нам могућност да будемо причасници његовог јестаства, да будемо послушни Божијој заповести која је била кратка и јасна са сваког дрвета једите само са дрвета познања не једите и да будемо заједничари његовог благословеног живота.

Непокорност србског духа не мора да буде и непослушност. Коме покоран томе и послушан. Богу се треба више покоравати него људима. Ми Срби нисмо непослушни Божији синови, напротив послушни смо Богу у Тројици. Жудимо за миротворачким блаженством и Божијим усиновљењем. Послушни смо богоугодном човеку, али нисмо покорни никаквој сили која не долази од Бога.

Увод

Доносимо текст Архимандрита Симеона настао 2005. године који за тему има Модел обнове цркава на Косову и Метохији који је покушавала да наметне тзв. међународна заједница, као и Модел обнове који је примењивала Епархија рашко-призренска, као власник, чувар и творац тих светиња.

Текст несумњиво има везу и са данашњим временом, што пажљивим читаоцима сигурно неће промаћи.

Без краља не ваља а како би нам било с њим показа се на Газиместану. Седамдесетогодишњи вакуум између Краља и народа донесе, сасвим очекивано и извесна удаљавања. Краљ је у међувремену постао европејац који не зна србски језик а народ је гажен чизмом комунизма и његовим наставцима постао жељан слободе и истине и најобичнијег људског живота достојног човека.

ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО
ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ Г. АРТЕМИЈЕ
ПРИЗРЕН – ГРАЧАНИЦА

И З Ј А В А

Још једном о Епископима без епископије и о добровољним оставкама Епископа. У анализи која следи стручњак за Црквено право г-н Жељко Которанин каже између осталог и следеће:

Епископ који је поднео добровољну оставку на епископство као да је тиме сам против себе изрекао осуду. Он ће епископство изгубити не кроз своју добровољну оставку, него кроз свргнуће од стране Сабора поводом добровољне оставке!

 Недавно је објављен први део текста Архимандрита Симеона, који је првобитно публикован на агенцији Ромфеа у оквиру јавне полемике са Атанасијем Јевтићем.

У наставку доносимо други део текста Архимандрита Симеона под називом „Оптужбе против мене“.

Уредништво

ОПТУЖБЕ ПРОТИВ МЕНЕ

Петак, 2. јули 2010.

Преосвећени,

У другом делу мојих одговора дозволићете ми да учиним нека запажања и појашњења, али и да укажем на неистине које сте изговорили против моје личности у Вашем интервјуу од 15-6-2010 датом „Ромфеи“.

Увод

Одлука Врховног Суда Грчке Ареопага из јула прошле године, о одбијању захтева Србије за изручење Архимандрита Симеона, са образложењем да се ради о верском и политичком прогону, одјекнула је као гром у круговима Синодалаца и њихових присталица. Такав шамар, и то од стране највише Судске инстанце једне стране државе, заправо нису очекивали.

УНЕСКО

У светлу последњих догађања у вези српске духовне и културне баштине на Косову и Метохији, сведоци смо, са једне стране, новог насртаја Унеска у покушају да се српска баштина преотме из српских руку и да јој се промени идентитет, и са друге стране неразумног и неоснованог самохвалисања српских политичких представника о тобожњој великој борби за заштиту српских интереса на Косову и Метохији.

Звер новог светског беспоретка, она што интернационализује свет тако што руши националне државе и од цигала са тих рушевина зида једну националну државу Израел, почиње да се заглибљује у песку либијске пустиње. У немоћи да сломи дух либијског народа Звер Нато Пакта разара стамбене зграде и убија цивиле не би ли масакром невиних сломила народни дух.